Шетња Милошевим венцем
Ако желите да видите где је рођена модерна српска држава, на правом сте месту! Културно – историјски комплекс „Милошев венац“ обухвата део централног градског подручја у којем се налазе најзначајнији објекти изграђени у време када је Крагујевац био прва престоница модерне српске државе (1818 – 1841), као и они изграђени у другој половини XIX и првој половини XX века. Дворски комплекс није сачуван (осим Амиџиног конака), али су остале знаменитости сконцентрисане на левој и десној обали Лепенице и повезане старим армирано – бетонским мостом од изузетног значаја за савремену српску историју.
У оквиру комлекса се налази Народни музеј, чији су зачеци везани за кнеза Милоша и прву половину XIX века. Неке од грађевина ове просторно-амбијенталне средине су део музеја, а остале су седиште образовних и културних институција (попут Прве крагујевачке гимназије и Књажевско-српског театра), привредних активности (попут Фабрике оружја у чијем власништву је музеј Стара ливница или Тржнице) или део Епархије шумадијске – Стара црква.
Бесплатан дигитални водич кроз Народни музеј и Милошев венац, на српском и енглеском језику, за Ваш смарт телефон можете преузети на следећем линку: https://www.culturalplaces.com/app/
Стара (Придворна) црква
Стара (Придворна) црква подигнута је 1818. године и посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. У порти цркве су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ (хатишерифи, устави). Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве. Црква је на двестогодишњицу постојања, 2018. године добила фрескопис.
Стара скупштина
Зграда Старе скупштине у порти Старе цркве подигнута је 1859. године. Читавом зградом доминира пространа сала са стубовима која је служила за скупштинска заседања. У тој сали су доношене врло важне државне одлуке током XIX века. Овде су 1878. године прочитане одредбе Берлинског уговора, који је Србији и Црној Гори донео независност.
Од 2020. године у њој је стална изложбена поставка „Пут стварања модерне српске државности“ .
Стара ливница
Зграда Старе Ливнице је један од најстаријих индустријских објеката на овим просторима. Саграђена 1882. године на темељима некадашње Тополивнице. Данас се у њој налази Музеј „Стара Ливница“ са сталном поставком која прати историјат крагујевачке војне фабрике, од њеног оснивања 1853. године до 1973. године, као и изложбу модернијег наоружања.
Споменик палим Шумадинцима
Са леве стране Лепенице, у Малом парку налази се Споменик палим Шумадинцима. Овај споменик је постављен 1932. године и дело је познатог вајара Антуна Аугустинчића. Посвећен је борцима палим у ратовима за ослобођење од 1804. до 1918. године.
Зграда градске тржнице
Зграда градске тржнице је саграђена 1828/29. године као најлепша пијачна хала у Србији, а једна је од првих покривених у тадашњој Европи. Зграда до данас није променила намену.
Амиџин конак
Амиџин конак је једина до данас сачувана зграда из комплекса Милошевог двора, саграђена 1818. године у балканско-орјенталном стилу. Име је добила по управнику кнежевог двора, Сими Милосављевићу – Паштрмцу, званом Амиџа (стриц). Конак је служио за смештај момака који су сачињавали кнежеву пратњу, као и за прихватање нахијских кнезова и других виђенијих намерника приликом њиховог доласка код кнеза у Крагујевац. Данас је део Народног музеја.
Конак кнеза Михаила
Недалеко од Амиџиног конака, налази се Конак кнеза Михаила, саграђен 1860. године. У оријенталном комплексу, Конак кнеза Михаила је представљао једну од првих европских грађевина, рађених по аустријском узору. Данас су у њој управа Народног музеја и музејска библиотека.
Гимназија
Зграда Гимназије једна је од најмонументалнијих школских зграда подигнутих у Србији у XIX веку. Саграђена је 1887. године и тада је прва Гимназија у Србији, основана 1833. добила своју зграду. Из њених учионица су 21. октобра 1941. године Немци извели на стрељање велики број ђака и професора. Једна од учионица је претворена у Спомен учионицу, посвећену овом трагичном догађају. Испред Гимназије се налази споменик Вуку Караџићу.
Књажевско – српски театар
Зграда Театра је изграђена 1928. године, за потребе првог позоришта у Србији. На позив Кнеза Милоша, у јесен 1834. године у Крагујевац долази Јоаким Вујић, који 1835. године оснива Књажевско сербски театар. Испред зграде се налази споменик Јоакиму Вујићу.
