Loading...

Амиџин конак

Амиџин конак је саграђен 1818. у балканско-оријенталном стилу. То је полуспратна грађевина, изграђена на стрмом терену, због чега је део на косини подзидан масивним зидом од камена. Горњи део је зидан у бондручном конструктивном систему, што је био уобичајени начин грађења у Србији у XIX веку. На јужној страни су два симетрична еркера, а на северној и источној страни трем, са низом стубова који су украшени орнаментима.
Улазна подрумска врата су засведена, са звекиром од кованог гвожђа, а лучни подрумски прозори имају украсне решетке од кованог гвожђа.
Зграда је 1947. године одлуком Скупштине СР Србије добила статус споменика културе од великог значаја.

Конак кнеза Михаила

Сазидан је 1860, на терену у оквиру некадашњег дворског комплекса. То је у основи правоугаона једноспратна грађевина, са високим приземљем и таваном, у чијој градњи се виде европски утицаји. Грађена је по узору на аустријски класицизам, скромног изгледа по габаритима и украсима. Главна фасада је уочљивија, са пиластрима, венцима и наглашеним главним улазом.
Зграда је 1979. године утврђена за споменик културе од великог значаја.

Гимназија

Зграда је саграђена 1887. године. Једна је од најмонументалнијих школских зграда подигнутих у другој половини XIX века у Србији. Састоји се од приземног и спратног дела са основом у облику ћириличног слова П. Главна фасада је посебно наглашена и украшена. Доминирају лучни отвори врата и прозора. На спратном делу се издвајају монументални коринтски стубови, који дају специфичност изгледу грађевине. Зграда гимназије је укључена у урбани живот Крагујевца. Под заштитом је државе као културно историјски споменик.

Зграда је 1979. године утврђена за споменик културе од великог значаја.

Зграда старе скупштине

Саграђена је 1859. године, у порти Старе Милошеве цркве. То је мала приземна грађевина која има правоугаону основу. Зидана је од опеке и нема декоративне украсе. Током времена је доживела извесне преправке, али је задржала првобитни изглед. Читавом зградом доминира пространа сала, у којој су се до 1880. одржавала скупштинска заседања.

Зграда тржнице

Грађена је од септембра 1928. до новембра 1929. године, у доба када су се у архитектури задржавали стари стилови, а постепено се прихватали и модерни. Пројектовао је инжењер Ђорђе Коваљевски. Рађена је у стилу некласичне еклектике, садржи и елементе академизма и сецесије, а основни пројектни и конструкцијски склоп је у духу модерне архитектуре.
Зграда је засведена полуротондама са полукуполама, има велику унутрашњу халу, подрумске просторије, које су некад служиле за чување „белог мрса”, а са спољашњих страна је окружена платоима.

Зграда Окружног суда (Палата Окружног начелства)

Спада у ред најуспешнијих остварења познатог архитекте Николе Несторовића. Саграђена је 1904. године, у духу италијанске ренесансе, са елементима бечке сецесије и представља упечатљиво и импресивно архитектонско дело. Грађевина је репрезентативна, елегантног облика са низом рељефних декоративних орнамената на фасадама. Једна је од најлепших јавних зграда у Србији из првих деценија XX века.
Архитектура хола је најбогатији део грађевине и по димензијама и по висини, као и по централном разгранатом степеништу, мермерној огради и мермерним стубовима на галерији.

Регентова кућа

У улици Краља Александра Првог Карађорђевића, преко пута Саборне цркве, налази се кућа Алексе Обрадовића, дело крагујевачког архитекте Андреје Андрејевића. У време Првог светског рата у кући је живео и радио регент Александар Карађорђевић, па је зато позната под називом Регентова кућа.
Изграђена је 1887. године у стилу академизма са богато украшеном фасадом. Испод кровног венца налази се богат фриз са мотивима флоре и фауне, а на кровном венцу се налазе две седеће људске фигуре које придржавају грб са иницијалима и годином градње и то представља најстарију сачувану примену људске фигуре у архитектури Крагујевца.

Блок Москва

Зграда Москва, уз неколико суседних зграда, даје сецесијски тон читавом централном делу града. Био је то стил економског успона Србије, чија се отменост и данас препознаје. Од краја XIX и почетком XX века, у Крагујевцу настаје једна нова чаршија. У центру града, уместо трошних, приземних кућица подижу се нове зграде, зидане по европским узорима, под директним утицајем Беча и Пеште. Нове грађевине су најчешће на спрат, са посебно украшеним уличним фасадама, са китњастим украсним венцима под стрехом и око прозора.

Зграда управе Војно техничког завода

Зграда се налази на десној обали Лепенице, у непосредној близини Старе цркве и зграде Старе скупштине. Грађена је 1926. године по белгијским пројектима, у франкофилском стилу „Школе лепих уметности” (Ецоле дес беауx артс). Главна фасада окренута је ка центру града, а бочне стране ка фабричком кругу. Грађевина је једноспратна, са истакнутим централним делом и дводелним стакленим вратима са металним орнаментима. Пиластри јонског неокласицизма красе предњу фасаду и балкон испред управникове канцеларије. Централни део засведен је куполом на којој се налази сат са скулптурама.

Соколана и Стара радничка колонија

Индустријализација града и развој Војно – техничког завода највише су допринели изградњи јединственог индустријско „вртног насеља” Стара радничка колонија. Јединствено у читавој Србији, ово насеље задовољавало је у сваком погледу потребе радника и њихових породица. Од бројних објеката изграђених за потребе становника, сачуван је дом за приредбе и фискултуру, познат под називом Соколана. На два паралелна јарбола и данас стоји табла са натписом „Радничка колонија артиљеријско техничког завода“ и украсним двоглавим орлом на врху.
Соколана је изграђена од дрвета у духу енглеске архитектуре XIX века. Правоугаоног је облика, а фасада је рашчлањена дрвеним стубовима који са четворосливним кровом стрмог нагиба граде отворене тремове. На угловима су дрвене степенице које воде на спрат. На тргу испред, налази се споменик Краљу Александру I Карађорђевићу, као и музички павиљон.

Нова колонија

Градско насеље Нова колонија сврстава се у ред лепших радничких „вртних“ насеља. Налази се на десној обали Лепенице на прилично стрмом терену, који је архитектонски добро решен распоредом улица и кућа, са сквером и парком у централном делу. У периоду од 1936. до 1938. године, изграђено је око 250 породичних кућа са двориштима, у пет различитих величина, а пројекат насеља урађен је на најбољим принципима европских и америчких предграђа. Куће су типске, веома стабилне конструкције, једноставне, без орнамената, али квалитетне грађе. Мрежа улица прилагођена је терену, богате су зеленилом и све воде ка централном скверу и парку. Једини недостатак је већи број објеката пратећих садржаја. Пројектант је Михајло Радовановић, специјализовани урбаниста који је архитектуру завршио у Паризу.

Палата Народне банке

Грађена је 1939. године по пројекту професора Богдана Несторовића, у стилу који ће се тек касније дефинисати као постмодерна. Фасада је строга и једноставна, класицистички компонована. Зграда је равног крова, без орнамената, са великим, правилно поређаним прозорима. Монументалност је постигнута бочним и фронталним балконом, са колонадом стубова јонског стила, који допиру до другог спрата. Комплетан изглед одаје утицаје берлинске архитектуре и финансијску моћ државне институције.

Насеље Аеородром

Налази се на северној страни града, на простору предратног аеродрома, од кога је Крагујевцу остало само име насеља. Ширење града и повећање броја становника довели су до организоване изградње концентрисаних насеља са комплетним садржајима (школе, обданишта, пошта, тржница, амбуланта, апотеке). Серијска градња стамбених јединица реализована је у интернационалном стилу модерне, која прихвата принцип америчких облакодера, па се градња усмерава и потребе за становањем решавају вишеспратним ламелама у десет блокова. Примењен је Ле Корбизјеов принцип „машина за становање”, оплемењен балконима, зеленим површинама, дрворедима и мрежом правилних улица.

Богословија

У Крагујевцу је Богословија постојала још у време кнеза Милоша Обреновића. На предлог др Саве Вуковића другог епископа шумадијског, Богословија је поново почела са радом, уписом прве генерације ученика 1997. године у неадекватним условима у сеоском Дому у Грошници. Храм Светог Јована Златоустог, школски храм Богословије у Крагујевцу, освештан је 2001. године, а налази се у непосредној близини храма Светог Саве Српског. Архитектонски решен као троспратна зграда, чини целину са храмом, само је жичка црвена боја основна. Улаз на средини зграде истакнут је и одвојен племенитим каменом, са белим колонадама дорско-коринтског стила, на два нивоа. Кров је полукружно засведен по угледу на базилике.

Нова пошта

Зграда се налази у центру града и привлачи пажњу својим изгледом. Грађена је у модерном „High tech” стилу, који подразумева најсавременија достигнућа и примену високе технологије. У градњи су примењени стакло, бетон и челик, једноставни али за савремени изглед самодовољни материјали. Споља делује импресивно, што је постигнуто комбинацијом великих, правилно распоређених стаклених површина комбинованих са глатким племенитим каменом. Рационализам се огледа у функционално искоришћеном простору између постојећих зграда, а застакљеном пасарелом повезана је са старом зградом поште. За улазна врата је искоришћен заобљен угао који се на врху претаче у куполу. У истом стилу, у близини поште саграђене су и зграде тржно-пословног центра „Раднички”, „Banca intesa” и „Директна банка”.

Плаза центар

Шопинг центар „Плаза Крагујевац” у власништву је водеће израелске компаније „Plaza Centres Group”. У Крагујевцу је отворена 20. марта 2012. године на укупној површини од 80.000 метара квадратних, од чега је на најнижем нивоу 700 метара квадратних предвиђено за паркирање. Својеврсно је оличење савремене архитектуре и високих технолошких достигнућа.

Loading...