Loading...

Споменик палим Шумадинцима

У Малом парку на постаменту у облику крста, налази се симбол и обележје града Крагујевца, дело вајара Антуна Аугустинчића, постављено 1928. године, заштићено 2001. године.

На ротонди се налази постамент у облику крста, на чијим крацима су по две бронзане фигуре војника у покрету. Сви ликови су различити и носе униформе и оружје карактеристично за Први и Други српски устанак, Балканске ратове и Први светски рат. У централном делу композиције, на врху гранитног пилона, налази се у бронзи изливена женска фигура са подигнутом десном руком, у којој држи круну као симболом ослобођења.

правопис, по коме сваки глас има један знак. Записивао је историјске догађаје, превео је Нови завет на српски, прикупљао је и штампао српске народне лирске и епске песме, приповетке, пословице, загонетке и обичаје,  преводио их на немачки и скренуо пажњу светске јавности на Србију. Стекао је неколико почасних доктората, био је градоначелник Београда, почасни грађанин Загреба, а живео је од руске пензије. У Крагујевцу је боравио више пута у периоду од 1820 до 1841. године, а Књаз Милош га је финансирао, али се и често сукобљавао са њим.

Споменик Јоакиму Вујићу

Споменик је рад крагујевачког вајара Николе Коке Јанковића. Откривен је 1985. године, поводом прославе 150 година од оснивања позоришта у Крагујевцу и Србији. Управо је Јоаким Вујић био први директор театра, па је у ту част и настао споменик „оцу позоришне уметности“ у Србији. Налази се у близини Прве крагујевачке гимназије и Театра.

Споменик Вуку Караџићу

Налази се на Ђачком тргу испред зграде Прве крагујевачке гимназије. Споменик је подигнут 1987. године, на двестоту годишњицу од рођења Вука Караџића. Рад је вајара Александра Зарина.
Вук Караџић је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама, писац првог речника српског језика и преводилац Новог завета. У Крагујевцу је боравио више пута у периоду од 1820 – 1841. године.

Споменик Тополивцу

Испред монументалне Управне зграде „Заставе“, на месту споменика краљу Александру, који је мистериозно уклоњен 1946. године, данас се налази скулптура „Ливца“, рад вајара Ота Лога, постављена 1977. године у време убрзане индустријализације и великог утицаја радничке класе у Крагујевцу. На високом постаменту иза ливца се налази точак (покретач развоја), а на предњој страни натпис „Самоуправа“. Најизраженија је снага руку ливца, а угао гледања и висина дају утисак мале главе у односу на тело.

Споменик Краљу Александру I Карађорђевићу

Постављен је у насељу Стара радничка колонија, испред зграде Соколане, а на иницијативу Соколског друштва, старих „Колонаца“ и многих грађана Крагујевца. Аутор споменика је вајар Зоран Илић.

Споменик првој Штафети

У част рођења Јосипа Броза Тита, некадашњег председника СФРЈ, организована је штафета младости, која је 1945. године кренула управо из Крагујевца. Споменик је подигнут 1977. године на месту одакле је кренула прва, а и последња штафета Титу.

Представља жену са штафетном палицом на постаменту у облику квадра. Крагујевчанка Надежда Котник Стевановић, прва је понела штафету. Стицајем околности, баш поред овог споменика, Надежда је омладинцима предала и последњу штафету 1980. године. Споменик је ретко обележје Титовог времена и једини је такве врсте у целој бившој Југославији. Аутор је вајар Матија Вуковић.

Споменик Радомиру Путнику

Постављен је 1992. године на истоименом тргу испред зграде Суда и дело је вајара Николе Коке Јанковића. Посвећен је великом војсковођи из Првог светског рата, Радомиру Путнику, рођеном Крагујевчанину. Био је војник и војсковођа пуних 40 година и сматра се творцем модерне српске војске. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а војничко знање и звање стекао је у Артиљеријској школи у Београду.

Споменик Јовану Ристићу

Споменик подигнут у част Јована Ристића налази се на на платоу површине 1000m2, на десној обали реке Лепенице, код доњег двомостовља. Дело је крагујевачког вајара Зорана Илића. Висок је више од 5 метара и откривен је 2004. године.

Јован Ристић, политичар, државник и историчар рођен је у Крагујевцу 1831. године. Био је оснивач и вођа Народно – либералне странке, а два пута и намесник у име малолетних владара, кнеза Милана Обреновића, и његовог сина краља Александра Обреновића. Као признати дипломата, 1878. године био је представник Кнежевине Србије на Берлинском конгресу којим је призната независност Србије.

Биста Милоша Обреновића

Биста Милоша Обреновића постављена је 2018. године у дворишту Народног музеја, поводом двестогодишњице од проглашења Крагујевца првом престоницом модерне Србије. Аутор бисте је академски вајар Зоран Кузмановић, ђак Николе Коке Јанковића. Како би Милошев лик био најверније представљен, коришћенe су слике из тог периода, као и посмртна маска Милоша Обреновића

Споменик „Рањеник“

У средишту Великог парка, на месту некадашњег „Музичког павиљона“, 1953. године постављена је фонтана „Рањеник“, дело познатог крагујевачког вајара Драгана Панића.

„Рањеник“ нема политичке и војне ознаке, а по легенди, непознати ратник је успео да стигне до воде, утоли жеђ, залечи ране и спасе се на острву. Фонтана је формирана као кружна водена површина, са острвом од природног, необрађеног камена у средини. Бронзани рањени борац, који пије воду из руке, једна је од најзначајнијих реалистичких скулптура пејзажне архитектуре Крагујевца. Фонтана се водом снабдева млазевима који долазе из шест лављих глава, са обода фонтане.

Споменик Николи Тесли

Споменик Николи Тесли налази се испред зграде данашњег Факултета инжињерских наука. Дело је нашег најпознатијег вајара Николе Коке Јанковић, а постављен је 2010. године у оквиру завршне свечаности прославе 50 година Машинског факултета у Крагујевцу.

Споменик – фонтана

Испред зграде старе поште, још у време Милоша Обреновића, на тадашњем централном градском тргу  „Женске пијаце“ постављен је дрвени крст, који је  касније је замењен гвозденим крстом, на коме је осликано “Распеће”. У периоду између два рата простор око крста је обликован као сквер.

Током Другог светског рата, на овом тргу обешени су први скојевци и партизански курири који су ухваћени у Крагујевцу, а после тога место постаје масовна гробница у коју се сахрањују сви Крагујевчани страдали у борбама у околини града. Сматра се да су овде сахрањена 62 борца.

Крст је 1946. године, био склоњен и годинама се  налазио у дворишту старе цркве, а на месту масовне гробнице, 21. октобра 1948. године постављено је прво спомен обележје. Након тога, по пројекту Радослава Прокића, улица и трг се реконструишу, а сквер добија званичан назив „Трг народних хероја“. На месту уклоњеног Крста постављена је плоча, која означава нулту (полазну) тачку Крагујевца са подацима.

Деведесетих је у центру зелене површине, по пројекту Зорана Илића, постојећа спомен костурница обележена градњом фонтане у облику каменог цвета, на чијим су латицама бронзани штитови  са епитафом и именима сахрањених првобораца. Тада је враћен и Крст, а временом се у народу поново усталио назив сквера “Код Крста”.

Споменик „1300 каплара“

Налази се на територији Шумарица, поред пута за Горњи Милановац којим су у Првом светском рату четири чете Скопског ђачког батаљона 18. новембра 1914. године кренуле на распоред Првој српској армији. То су били ђаци поднаредници, упућени на фронт како би повратили морал исцрпљеној и десеткованој српској војсци и заменили изгинуле старешине.

Споменик „Успење“

Подигнут је 2007. године у самом центру града, преко пута зграде Градске управе. Споменик је дело Крагујевчана, архитекте Наташе Атанасијевић и вајара Зорана Илића. Висок је 9,5 метара и има партерни део, а на степеничастом делу са четири плоче су уклесана имена Крагујевчана који су изгубили животе у ратовима у периоду од 1990. до 1999. године, као и грбови града и Удружења Ратних Војних Инвалида.

Постамент и кугла, пречника 4 метра, тешка 22,5 тоне, израђени су од тамног бетона патинираног сиво зарђалом масом. На кугли су у дубокој рељефној пластици приказане фигуре људи који се очигледно тешко пењу уз њену глатку површину симболишући душе погинулих људи. На врху кугле налази се отвор намењен за постављање јаког ласерског стуба светлости, али то још увек није завршено.

Биста Димитрија Давидовића

Биста Димитрија Давидовића постављена је 2018. године у порти Старе цркве. Бисту је 2006. године направио академски вајар Миленко Мандић. Димитрије Давидовић  је био дипломата, историчар, новинар и публициста. Као прва личност уз великог кнеза Милоша Обреновића, остао је упамћен као покретач Новина сербских, а своју каријеру крунисао је писањем Сретењског устава.

Биста Јозефа Шлезингера

Биста Јозефа Шлезингера подигнута је 2018. године испред Музичке школе „Др Милоје Павловић“. Биста је направљена 2006. године, а дело је академског вајара Драгана Николића. Јозеф Шлезингер је у престоном Крагујевцу био учитељ музике, оснивач и „капелмајстор“ Књажевско-сербске банде. Сматра се творцем музичке културе Крагујевца и Србије.

Споменик првом Лицеју у Србији

Откривен је 27. јануарa 2010. године на месту где је у XIX веку био господар Јевремов конак, у коме је био смештен крагујевачки Лицеј, претеча београдског универзитета. Тиме је обележено 170 година од прве прославе школске славе Свети Сава одржане у Лицеју 1840. године.

У каменој ниши постављен је бронзани рељеф са ликом Светог Саве првог српског архиепископа и просветитеља и бронзана повеља са текстом о просвећености и писмености. Икона и печат српског просветитеља, дело су крагујевачког вајара Зорана Илића.

Биста Милоја Павловића

Биста легендарног директора крагујевачке Мушке гимназије, налази се испред зграде некадашње Учитељске школе, данас Природно-математичког факултета. Био је Солунски ратник, који је са својим артиљерцима преживео албанску голготу и пакао Солунског фронта. Био је носилац је Ордена белог орла и Златне медаље за храброст, професор српског језика и књижевности и један од најугледнијих чланова Соколског друштва.

Стрељан је 21.октобра 1941. године у Шумарицама, јер није желео да напусти своје ученике,мада су му понудили да настави да живи и ради као директор Прве мушке гимназије. Аутор бисте је наш познати академик Никола Кока Јанковић.

Метино брдо

Са Метиног брда, на десној обали Лепенице, први пут у историји светског ратовања артиљеријском ватром са земље оборен је непријатељски авион. Редов артиљеријског пука,  Радоје Рака Љутовац се током узбуне 30. септембра 1915. године, налазио поред топа, који није био наменски противавионски, већ модификован турски топ. Нанишанио је и опалио гранату и на опште запрепашћење свих првом гранатом погодио авион, који је и био вођа групе за дејства над градом.

У знак сећања на овај догађај 1996. године Војска Југославије и Град Крагујевац подигли су споменик, који представља мали противпешадијски топ из Првог светског рата на масивном, правоугаоном бетонском постаменту. На широј страни постамента, на бронзаној плочи у рељефу је насликан лик  славног артиљерца  Радоја Љутовца, са пропратним текстом.

Споменик Атанасију Николићу

Споменик Атанасију Николићу, првом ректору прве Високе школе у Србији – Лицеја у Крагујевцу, налази се испред зграде Ректората Универзитета. Дело је академског вајара Николе Коке Јанковића. Откривен је 2011. године поводом обележавања почетка високог школства у Србији и Дана оснивања Универзитета у Крагујевцу. Атанасије Николић је био просветни и књижевни радник. Први је ректор Лицеја у Крагујевцу из кога је касније настао Београдски Универзитет.

Ђурђевдански крст

Споменик се налази на улазу у Крагујевац из правца Баточине и Коридора X, у централном делу кружног тока пречника 55m. Импозантних димензија и изгледа један је од симбола Крагујевца.

На постаменту висине 2,7 метара подигнут је монументалан крст висине 18, а распона 11 метара. На њему се у смеђе – златној боји налази Распеће Исуса Христа, високо 6 метара, а према граду је окренут рељеф Светог Ђорђа заштитника града, пречника 2,6 метара. На постаменту се налазе грбови Србије и Града Крагујевца.

Споменик је подигнут 2010. године, дело крагујевачког вајара Зорана Илића.

Талац на Метином брду

Почетком 1941. године фашисти су на Метином брду подигли логор у који су довођени родољуби, Јевреји, Роми и антифашисти из свих околних места. Затворенике су транспортовали у друге логоре, а 276 лица су стрељали на простору Медне и у јарузи изнад логора. Крај споменика “Талац“ у Крагујевцу данас је у знак сећања на стрељане родољубе 2. марта 1942. године

Споменик “Талац“ подигнут је 1987. године, а дело је нашег вајара Драгана Панића. На постаменту доминира велика, бела, скулптура човека коме су на леђима конопцем везане руке, што симболизују безизлазну ситуацију и страдање логораша.