Blog

Први српски устав обнародован је на Сретењској скупштини 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу. Велика народна скупштина одржана је у периоду од 14. до 16. фебруара 1835. године и позната је у историји као Сретењска, по црквеном празнику на који је одржана. Најзначајнија је у време прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Изазвала је велико интересовање у земљи и иностранству. Скупштини је присуствовало око 2400 званичних представника и око 10.000 знатижељника из Крагујевца и околине. Одржана је на кнежевој ливади поред Милошеве цркве. Скупштина је отворена 14. фебруара призивањем Светог духа у цркви, после чега је следила кнежева престона беседа. Кнез [...]

Prvi dan 14. Arsenal festa u Kragujevcu protekao je u odličnoj atmosferi. Očekivano, najveće interesovanje vladalo je za nastup sjajnog Kianu Rivsa, glumca ali i muzičara, i njegov bend DOGSTAR. Sada već stari znanci Arsenalske publike, beogradski Partibrejkersi, i ovog puta nastupili su pred brojnom publikom koja ih je igrom i pesmom pratila u dobro poznatom ritmu. Zagrebački „Brkovi“, pankrok-heavy metal- turbofolk sastav i kragujevačka-arsenalska publika odavno su uspostavili dobru interakciju, i to je protekle noći itekako bilo vidljivo. Uz nastupe ostalih muzičara na 3 bine, ali i u krugu Kneževog arsenala, noć posle kiše u Kragujevcu protekla je u [...]

Милошев или Кнежев конак налазио се у некадашњем дворском комплексу Кнеза Милоша Обреновића. Изграђен je 1818. године, a срушен 13. априла 1941,  пре 83 године, за време бомбардовања Крагујевца. Подигнут у периоду од 1817. до 1821. године,  на благој узвишици са леве стране Лепенице. Направљен од дрвета, у балканско-оријенталном стилу, конак је 120 година представљао једну од најбитнијих грађевина тог доба у Крагујевцу и Србији. Изградио га је Гога Цинар за 350 гроша, по наредби кнеза Милоша. Главни део Конака чинила је кнежева канцеларија, која се налазила на спрату конака. Једини намештај у канцеларији су била два стола и столица, [...]

На данашњи дан, 17. јануара (5. јануара по старом календару), пре 190 година, у Крагујевцу је изашао први број Новина србских, под уредништвом Димитрија Давидовића, једног од најобразованијих људи тадашње Србије. Новине су излазиле једном недељно, на четири стране, а годишња претплата износила је два талира. Иако су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају, пре свега, биле политички лист. На првој страни доносиле су вести из Србије, на другој и трећој преведене вести, а на четвртој занимљиве прилоге из културног живота, огласе и обавештења. Новине, по начину уређивања и техничком изгледу, нису заостајале [...]

Нову 2024. годину у Крагујевцу је дочекао велики број гостију из иностранства, међу којима су били најбројнији гости из Бугарске. Осим њих, у крагујевачким хотелима, приватном смештају и код рођака и пријатеља, Нову годину у Крагујевцу дочекали су и гости из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и других градова Србије. Ови подаци свакако ће допринети повећању туристичког промета који је био на завидном нивоу сада већ прошле 2023. године, када крагујевачки туризам бележи једну од рекордних година. Остварено је близу 53.500 долазака и проценат домаћих туриста је нешто већи од броја долазака страних туриста, 57% у односу на [...]

Пријава грађана за коришћење ваучера за субвеционисани одмор у Србији почиње 15. јануара 2024. године на шалтерима јавног предузећа “Пошта Србије”. Ресорно Министарство туризма и омладине најављује поделу 100.000 ваучера у вредности од 10.000 динара. Уредбом Владе Републике Србије је прецизирано да право на ваучере имају пензионери, незапослена лица, корисници права на додатак за помоћ и негу другог лица, војни инвалиди, носиоци пољопривредног газдинства, студенти, лица старија од 65 година која не остварују право на пензију, као и запослени са примањима до лимита на максималних 80.000 динара месечно. Крајњи рок за коришћење ваучера је 20. новембар 2024. године. Пријављивање угоститеља [...]

Фабрика „Застава оружје“ обележила је 170 година рада у петак, 27. октобра, на дан када је 1853. године изливен први топ. Поводом значајног јубилеја промовисана је поштанска марка издата у оквиру едиције Индустријско наслеђе Србије, приказан је филм о развоју фабрике од оснивања до данас, сумирани су резултати досадашњег рада и додељена признања истакнутим појединцима и институцијама. Изградњом крагујевачке фабрике постављени су темељи развоја српске индустрије, у оквиру ужег градског језгра, познатог као „Милошев венац“. Управо на том локалитету стварана је модерна српска држва после петовековне турске владавине с обзиром да је Кнез Милош, у престоно време (1818-1841) са десне [...]

Аутор Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, један од најученијих људи тог времена у Србији... Остало је забележено да је кнез саветовао Давидовића „Мотри, кумашине, да се у чему не спотакнемо. Ти бар добро знаш с ким ми имамо посла“. Први устав тек ослобођене српске државе обнародован је на Сретењској скупштини 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу. Велика народна скупштина одржана је у периоду од 14. до 16. фебруара 1835. године и позната је у историји као Сретењска, по црквеном празнику на који је одржана. Најзначајнија је у време прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Изазвала је велико интересовање у земљи [...]

Аутор Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, један од најученијих људи тог времена у Србији... Остало је забележено да је кнез саветовао Давидовића „Мотри, кумашине, да се у чему не спотакнемо. Ти бар добро знаш с ким ми имамо посла“. Први устав тек ослобођене српске државе обнародован је на Сретењској скупштини 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу. Велика народна скупштина одржана је у периоду од 14. до 16. фебруара 1835. године и позната је у историји као Сретењска, по црквеном празнику на који је одржана. Најзначајнија је у време прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Изазвала је велико интересовање у земљи [...]

Школска слава, Свети Сава, обележава се 27. јануара у српским школама и тог дана просветни радници и ученици организују пригодан програм. За разлику од претходних, ове године, у складу са препорукама Министарства просвете Републике Србије, неће бити масовних окупљања на свечаним приредбама и академијама. У складу са прописаним епидемиолошким мерама, на часовима ће се, уз химну посвећену највећем српском просветитељу, говорити о његовом лику и делу. Школска слава је и повод да се уруче награде победницима ликовних и литерарних конкурса посвећених Светом Сави. Школска слава први пут је обележена у Крагујевцу, у Гимназији, 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора [...]