Галерија РИМА отвара другу изложбу којом обележава велики јубилеј – сто година од покретања авангардног часописа Зенит, првог радикално авангардног и интернационалног часописа на југословенском културном простору.

Интернационална ревија која је излазила у периоду између 1921. и 1926. године, најпре у Загребу, а потом у Београду, представљала је иновативне идеје у свим областима уметности и објављивала прилоге више од стотину аутора из читавог света, међу којима су амблематска имена европске и југословенске уметности попут Маринетија, Еренбурга, Гола, Мајаковског, Блока, Кандинског, Татљина, Лисицког, Делонеа, Токина, Винавера, Црњанског, Петрова, Бијелића, Сајсела/Клека, Ве Пољанског и многих других. Зенит, кога је покренуо и уређивао млади песник и преводилац Љубомир Мицић, био је платформа за представљање савремених уметника и авангардних покрета (од експресионизма, кубизма, футуризма и орфизма, преко дадаизма, до супрематизма и конструктивизма) који су заједно настојали да раскину са традицијом и створе нову уметност која би била активни учесник у стварању новог и хуманијег света након суноврата европске цивилизације у Великом рату. Наглашено антиратног и наднационалног карактера Зенит је давао и оригинални допринос најактуелнијим уметничким збивањима у Европи кроз идеје  зенитизма – јединог аутентично југословенског покрета у европској породици авангардних “изама”. Стога је равноправно припадао друштву европских гласила и покрета, те је данас међународно признат као део мреже авангардних појава у Европи између два светска рата.

На изложби у Галерији РИМА посетиоци ће моћи да виде оригиналне примерке часописа Зенит и издања Библиотеке Зенит, као и другу књижну и документарну грађу у вези са Зенитом и зенитистичким активностима. Куриозитет ове поставке у односу на београдску изложбу одржану у фебруару, јесте ликовни сегмент поставке кога чине графике Михаила С. Петрова – седам линореза штампаних 1971. Године, према оригиналним плочама из 1921. и 1922. године, које је уметник објавио као јединствену мапу ограниченог тиража поводом педесет година свог уметничког рада. У питању су графике које је Михаило С. Петров радио специјално за авангардне часописе Зенит, Дада-Танк и Ут. Линорези представљају рани али најаутентичнији период Петровљевог стваралаштва, када је под утицајем теорија Василија Кандинског и радова других авангардних уметника стварао апстрактне слике, цртеже и графике. Посредством Станислава Винавера који је 1921. године био дописник Зенита у Београду, Љубомир Мицић је открио младог и непознатог Петрова коме је први пружио простор да јавности представи своје апстрактне радове. Петров се први пут помиње и његова графика појављује у Зениту бр. 6, објављеном јула 1921. године, тако да се изложбом у Галерији РИМА обележава и стогодишњица од сарадње Зенита и Михаила С. Петрова. Улога Петрова у зенитистичком универзуму значајна је једнако колико је Зенит био од важности за његову професионалну афирмацију. У раној експресионистичкој фази часописа протежиран је као амблематски сликар зенитизма – југословенски представник на међународној авангардној сцени. На изложби у Галерији РИМА  посебно место припада Петровљевим графикама Аутопортрет са лулом (објављена у Зениту бр. 6, 1921), Ритам (објављена на насловници Зенита бр. 10, 1921) и Зениту у почаст (Зенит бр. 13, 1922). Сарадњу са Зенитом Петров је наставио и по пресељењу редакције часописа у Београд 1923. године, када се већ на насловници првог београдског броја часописа (бр. 24, фебруар 1924) нашао Петровљев портрет  Љубомира Мицића (данас изгубљен), а уметник био аутор плаката за Зенитову међународну изложбу нове уметности приређену 1924. године у Београду.

Период непосредно по забрани Зенита када је Љубоми Мицић, живећи у Паризу, покушавао да у емиграцији обнови часопис и зенитистичке активности – на изложби је представљен графикама Едварда Степанчића, словеначког уметника који је припадао Тршћанској конструктивистичкој групи, са којом је Мицић сарађивао у  авангардном часопису Tank (1927). Два Степанчићева колажа ушла су у Мицићеву колекцију познату као Галерија Зенит у постзенитистичком париском период (данас у Народном музеју у Београду). Графички листови на изложби у Галерији РИМА, које је уметник радио према оригиналним апстрактним линорезима из 1926. године, припадају управо времену сарадње Мицића и словеначких конструктивиста.

Паралелно са објављивањем часописа, редакција Зенита функционисала је и као издавачка кућа – Библиотека Зенит – која је у периоду 1921-1926. објавила четрнаест публикација које су биле у духу авангардних идеја промовисаних у часопису. Изложба у крагујевачком простору Галерије РИМА отвара се симболично у јуну, када је пре пуног века објављен Манифест зенитизма, прво издање Библиотеке Зенит, чији су аутори Љубомир Мицић, Иван Гол и Бошко Токин. Поводом стогодишњице од покретања Библиотеке Зенит, а у оквиру јубилеја посвећеног часопису Зенит, Галерија РИМА је реализовала посебан издавачки пројекат, који ће бити представљен на изложби – репринте четири Зенитова издања уз пратећу публикацију историчарке књижевности Видосаве Голубовић. На овај начин широј јавности постаће доступне публикације која спадају у ретке књиге од изузетне важности за разумевање зенитистичких идеја и југословенску авангардну књижевност  између два рата: Манифест зенитизма (1921), Парис Бреннт (Иван Гол, 1921), Кола за спасавање (Љубомир Мицић, 1922) и 77 самоубица (Бранко Ве Пољански, 1923). Од посебног је значаја пратећа студија Видосаве Голубовић која пружа драгоцену анализу идеја и књижевних форми по којима јесу специфична дела написана у духу зенитизма.

Не треба заборавити да се ове године, па и овом изложбом, обележава и пола века од смрти Љубомира Мицића, песника, преводиоца и критичара, покретача и уредника часописа Зенит и Библиотеке Зенит, творца Галерије Зенит – изузетне уметничке колекције дела међународног круга авангардних уметника (данас у Народном музеју у Београду), као и оснивача и главног идеолога покрета зенитизма.