BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//ГТО Крагујевац - ECPv5.10.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:ГТО Крагујевац
X-ORIGINAL-URL:https://gtokg.org.rs
X-WR-CALDESC:Events for ГТО Крагујевац
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:UTC
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0000
TZOFFSETTO:+0000
TZNAME:UTC
DTSTART:20210101T000000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20210603T190000
DTEND;TZID=UTC:20210703T193000
DTSTAMP:20260907T094112
CREATED:20210601T141243Z
LAST-MODIFIED:20210601T141248Z
UID:8782-1622746800-1625340600@gtokg.org.rs
SUMMARY:Изложба посвећена стогодишњици настанка часописа Зенит
DESCRIPTION:Галерија РИМА отвара другу изложбу којом обележава велики јубилеј – сто година од покретања авангардног часописа Зенит\, првог радикално авангардног и интернационалног часописа на југословенском културном простору. \n\n\n\nИнтернационална ревија која је излазила у периоду између 1921. и 1926. године\, најпре у Загребу\, а потом у Београду\, представљала је иновативне идеје у свим областима уметности и објављивала прилоге више од стотину аутора из читавог света\, међу којима су амблематска имена европске и југословенске уметности попут Маринетија\, Еренбурга\, Гола\, Мајаковског\, Блока\, Кандинског\, Татљина\, Лисицког\, Делонеа\, Токина\, Винавера\, Црњанског\, Петрова\, Бијелића\, Сајсела/Клека\, Ве Пољанског и многих других. Зенит\, кога је покренуо и уређивао млади песник и преводилац Љубомир Мицић\, био је платформа за представљање савремених уметника и авангардних покрета (од експресионизма\, кубизма\, футуризма и орфизма\, преко дадаизма\, до супрематизма и конструктивизма) који су заједно настојали да раскину са традицијом и створе нову уметност која би била активни учесник у стварању новог и хуманијег света након суноврата европске цивилизације у Великом рату. Наглашено антиратног и наднационалног карактера Зенит је давао и оригинални допринос најактуелнијим уметничким збивањима у Европи кроз идеје  зенитизма – јединог аутентично југословенског покрета у европској породици авангардних “изама”. Стога је равноправно припадао друштву европских гласила и покрета\, те је данас међународно признат као део мреже авангардних појава у Европи између два светска рата. \n\n\n\nНа изложби у Галерији РИМА посетиоци ће моћи да виде оригиналне примерке часописа Зенит и издања Библиотеке Зенит\, као и другу књижну и документарну грађу у вези са Зенитом и зенитистичким активностима. Куриозитет ове поставке у односу на београдску изложбу одржану у фебруару\, јесте ликовни сегмент поставке кога чине графике Михаила С. Петрова – седам линореза штампаних 1971. Године\, према оригиналним плочама из 1921. и 1922. године\, које је уметник објавио као јединствену мапу ограниченог тиража поводом педесет година свог уметничког рада. У питању су графике које је Михаило С. Петров радио специјално за авангардне часописе Зенит\, Дада-Танк и Ут. Линорези представљају рани али најаутентичнији период Петровљевог стваралаштва\, када је под утицајем теорија Василија Кандинског и радова других авангардних уметника стварао апстрактне слике\, цртеже и графике. Посредством Станислава Винавера који је 1921. године био дописник Зенита у Београду\, Љубомир Мицић је открио младог и непознатог Петрова коме је први пружио простор да јавности представи своје апстрактне радове. Петров се први пут помиње и његова графика појављује у Зениту бр. 6\, објављеном јула 1921. године\, тако да се изложбом у Галерији РИМА обележава и стогодишњица од сарадње Зенита и Михаила С. Петрова. Улога Петрова у зенитистичком универзуму значајна је једнако колико је Зенит био од важности за његову професионалну афирмацију. У раној експресионистичкој фази часописа протежиран је као амблематски сликар зенитизма – југословенски представник на међународној авангардној сцени. На изложби у Галерији РИМА  посебно место припада Петровљевим графикама Аутопортрет са лулом (објављена у Зениту бр. 6\, 1921)\, Ритам (објављена на насловници Зенита бр. 10\, 1921) и Зениту у почаст (Зенит бр. 13\, 1922). Сарадњу са Зенитом Петров је наставио и по пресељењу редакције часописа у Београд 1923. године\, када се већ на насловници првог београдског броја часописа (бр. 24\, фебруар 1924) нашао Петровљев портрет  Љубомира Мицића (данас изгубљен)\, а уметник био аутор плаката за Зенитову међународну изложбу нове уметности приређену 1924. године у Београду. \n\n\n\nПериод непосредно по забрани Зенита када је Љубоми Мицић\, живећи у Паризу\, покушавао да у емиграцији обнови часопис и зенитистичке активности – на изложби је представљен графикама Едварда Степанчића\, словеначког уметника који је припадао Тршћанској конструктивистичкој групи\, са којом је Мицић сарађивао у  авангардном часопису Tank (1927). Два Степанчићева колажа ушла су у Мицићеву колекцију познату као Галерија Зенит у постзенитистичком париском период (данас у Народном музеју у Београду). Графички листови на изложби у Галерији РИМА\, које је уметник радио према оригиналним апстрактним линорезима из 1926. године\, припадају управо времену сарадње Мицића и словеначких конструктивиста. \n\n\n\nПаралелно са објављивањем часописа\, редакција Зенита функционисала је и као издавачка кућа – Библиотека Зенит – која је у периоду 1921-1926. објавила четрнаест публикација које су биле у духу авангардних идеја промовисаних у часопису. Изложба у крагујевачком простору Галерије РИМА отвара се симболично у јуну\, када је пре пуног века објављен Манифест зенитизма\, прво издање Библиотеке Зенит\, чији су аутори Љубомир Мицић\, Иван Гол и Бошко Токин. Поводом стогодишњице од покретања Библиотеке Зенит\, а у оквиру јубилеја посвећеног часопису Зенит\, Галерија РИМА је реализовала посебан издавачки пројекат\, који ће бити представљен на изложби – репринте четири Зенитова издања уз пратећу публикацију историчарке књижевности Видосаве Голубовић. На овај начин широј јавности постаће доступне публикације која спадају у ретке књиге од изузетне важности за разумевање зенитистичких идеја и југословенску авангардну књижевност  између два рата: Манифест зенитизма (1921)\, Парис Бреннт (Иван Гол\, 1921)\, Кола за спасавање (Љубомир Мицић\, 1922) и 77 самоубица (Бранко Ве Пољански\, 1923). Од посебног је значаја пратећа студија Видосаве Голубовић која пружа драгоцену анализу идеја и књижевних форми по којима јесу специфична дела написана у духу зенитизма. \n\n\n\nНе треба заборавити да се ове године\, па и овом изложбом\, обележава и пола века од смрти Љубомира Мицића\, песника\, преводиоца и критичара\, покретача и уредника часописа Зенит и Библиотеке Зенит\, творца Галерије Зенит – изузетне уметничке колекције дела међународног круга авангардних уметника (данас у Народном музеју у Београду)\, као и оснивача и главног идеолога покрета зенитизма. \n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n	\n		Share This Event!\n		FacebookTwitterLinkedInWhatsAppPinterestEmail
URL:https://gtokg.org.rs/event/%d0%b8%d0%b7%d0%bb%d0%be%d0%b6%d0%b1%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%9b%d0%b5%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%82%d0%be%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d1%88%d1%9a%d0%b8%d1%86%d0%b8-%d0%bd%d0%b0%d1%81%d1%82/
CATEGORIES:Догађаји
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://gtokg.org.rs/wp-content/uploads/2021/06/Zenit-br.-10-1921-linorez-Mih.-S.-Petrov.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR