Манастир Благовештење Рудничко
Основан је крајем XIV века у време кнеза Лазара, а изграђен је око 1400. године. Налази се у подножју планине Рудник, крај реке Сребрнице. Ктитор је непознат. Првобитне фреске су настале на прелазу из XIV у XV век, а најстарија је „Страшни суд“. Рушен је и обнављан током векова, да би потпуно био обновљен у XX веку. У њему су боравили Карађорђе, Јоаким Вујић, Феликс Каниц и други.
Манастир Вољавча
Налази се на источним обронцима Рудника, недалеко од Страгара. Црква посвећена Архангелу Михаилу саграђена је почетком XV века. Ктитор је нижи властелин Михајло Кончиновић. Турци су у више наврата рушили и палили овај манастир који је обновљен 1590. године први пут, али је коначни изглед добио 1838. године подизањем куле звонаре. Има два, веома стара конака и оградни зид. Живописа у унутрашњости више нема – постојао је до XVII века. У манастиру је одржано прво заседање Правитељствујушћег совјета 1805. године на челу са протом Матијом Ненадовићем и у њему данас постоји спомен – соба посвећена том догађају.
Манастир Петковица
Подигнут је на благим обронцима Рудника, недалеко од Страгара. Од пространог манастирског комплекса са низом грађевина, очувани су делимично црква са припратом, стара некропола и делови оградног зида. Црква је скромних димензија, правоугаоне основе. У цркви и припрати налазе се остаци два слоја живописа, из XIII и XIV века.
Недалеко од Петковице су остаци великог утврђења, средњовековног града Сребрнице. У овом утврђењу је одржан сабор на којем је деспот Стефан одредио за свог наследника Ђурђа Бранковића. Највероватније је да су оба комплекса истовремено настала у доба краља Драгутина, крајем XIII века.
Манастир Драча
Налази се десет километара западно од Крагујевца. Ктитор је обер – капетан Станиша Марковић Млатишума, а црква је посвећена Светом Николи. Манастир је подигнут 1734. године, док је живопис из 1735. године. Међутим, приликом истраживања у цркви су нађени трагови старијег слоја фресака, па се претпоставља да је на том месту постојала старија црква, заснована у другој половини XVI века. Током XVIII и XIX века манастир је био значајан културни и духовни центар овог дела Србије.
Манастир Дивостин
Утемељио га је деспот Стефан почетком XV века, али о томе нису сачувани материјални трагови. Обновљен је 1872. године у духу моравске архитектуре. Црква није могла да се статички санира, па је срушена 1969. и на истом месту је саграђена нова. Посвећена је Благовестима Пресвете Богородице. У порти цркве ловци су поставили чесму изнад које је портрет у рељефу Краља Милана Обреновића (1854 – 1901), првог почасног председника Ловачког савеза Србије. Испод портрета израђена је икона посвећена Пресветој Богородици. Портрет је рад вајара Симеона Роксандића док су икону у мозаику радили Миљан и Јекатерина Милетић.
Манастир Липар
У селу Доња Сабанта, на истоименом брду, на десет километара од Крагујевца основан је манастир Липар. Манастирска црква посвећена Светом великомученику Георгију подигнута је 1936. године на темељима старог храма. Црква је малих димензија, складно грађена, правоугаоне основе. Липар се везује за српског романтичарског песника и сликара Ђуру Јакшића.
Манастир Денковац
Налази се у долини Дуленске реке, у близини Великих Пчелица. Није познато време утемељења, а према народном предању то је доба краља Драгутина (крај XIII и почетак XIV века). По предању, ктиторке манастира Ралетинац, Саринац и Денковац су биле три сестре, Рала, Дена и Сара, које су крајем XIV века избегле од Турака и засновале ова три манастира на месту удаљеном од путева.
Денковац је био утврђени манастир. Коначно је уништен и расељен у XVII веку, а обнова је почела тек 1965. године. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице и грађена је у духу моравске школе.
Манастир Саринац
Налази сер на малом платоу изнад Дуленске реке, код Великих Пчелица. Према предању настао је крајем XIV века, али су од првобитних грађевина остали само нејасни трагови темеља. Обнова је новијег датума и још увек траје.
Манастир Ралетинац
Налази се недалеко од села Велике Пчелице и територијално припада Рековцу. Посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу. По предању, Ралетинац је основан као испосница манастира Денковац. Данас је самосталан. Црква је једнобродна са засведеним сводом, док је припрата декоративнија. Унутрашњост цркве је једноставно украшена.
Манастир Бајчетина
Манастир Бајчетина се налази на Гледићким планинама, 27 км јужно од центра Крагујевца и територијално припада општини Кнић. Црква је посвећена Светом великомученику Димитрију. Задужбина је бившег председника Србије, Томислава Николића и његове породице. Манастир је грађен од 2013. до 2017. године.
Освећен је 27. маја 2017. године и тада је предат Српској православној цркви.
Црква је осликана техником мозаика у целини и по томе је тренутно јединствена у Србији. Најлепше фреске су Житије Светог Димитрија, Беседе на гори, Свети мученици крагујевачки, ликови девојчице Милице Ракић и Сање Миленковић, које су страдале у НАТО бомбардовању. Црква има и изузетне витраже од којих се лепотом издваја Света Јулија.
Посетиоцима манастира на располагању су и летњиковац, новоотворена сувенирница и мини дечје игралиште у манастирском дворишту.