Народни музеј

Зачеци музејског рада у Крагујевцу могу да се вежу за прву половину XIX века. Кнез Милош је почео да формира своју збирку слика јуна 1823. године када је добио на поклон прву уметничку слику. Данашњи Народни музеј у Крагујевцу основан је 1949. године.
Делатност музеја обавља се у објектима: Амиџин конак, Конак кнеза Михаила, Уметничка галерија, Кућа Љубице Филиповић, Кућа проте Милоја Барјактаровића, спомен кући у Дуленима и Грошници и Модерној галерији. Музеј поседује одељења за археологију, етнографију, историју Крагујевца и Шумадије и ликовну уметност. У археолошком одељењу се чува више од 10.000 инвентарисаних и преко 100.000 предмета студијског материјала. Ликовна збирка обухвата више од 1.000 уметничких дела изузетне вредности, посебно српског сликарства.

Кућа је подигнута у првој половини XIX века, представља један од ретких примера очуваног градитељства тога времена.  У овој кући је од 1873. до 1875. боравио оснивач социјалистичког покрета у Србији Светозар Марковић. Била је у власништву проте Милоја Барјактаровића, пријатеља и сарадника Светозара Марковића.

У кући је смештена стална изложбена поставка Народног музеја: Градски живот у Крагујевцу у другој половини XIX века, као и део поставке посвећен Светозару Марковићу.