У уторак, 24. октобра, у 19 сати, у Галерији Николе Коке Јанковића у Крагујевцу, свечано ће бити отворена изложба портрета „Омаж Николи Коки Јанковићу“, аутора др ум. Здравка Јоксимовића. Крагујевачкој публици Јоксимовић ће се представити аутентичним вајарским остварењима изведеним у теракоти, бронзи и гипсу насталим у периоду од 1987. до 2023. године.

Аутор изложбене поставке је музејски саветник-историчар уметности Катарина Бабић. Стручни тим Галерије НКЈ приредио је кратак видео којим ће љубитељима уметности приближити стваралаштво Здравка Јоксимовића, дугогодишњег професора на Факултету ликовних уметности у Београду. Историчар уметности Владимир Марковић аутор је инклузивног дела пројекта који је реализован уз подршку Града Крагујевца. Галерија  Николе  Коке Јанковића унапређујује већ успостављене моделе културне инклузије што кореспондира са савременим музеолошким праксама широм света. Слепим и слабовидим особама омогућено је да се несметано крећу у изложбеном простору користећи тактилне стазе и маркере, информације о уметничким делима доступне су им путем легенди са описом на Брајевом писму, и коначно они имају прилику да непосредним додиром дођу до једног новог тактилног искуства и естетског доживљаја уметничког дела. За глуве и наглуве особе обезбеђена је подршка путем мултимедијалне презентације на таблетима са текстовима преведеним на знаковни језик.

Здравко Јоксимовић (Буче, 1960) дипломирао је на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 1986. године, у класи професора Николе Јанковића. Магистрирао је на истом факултету 1989. године, у класи професора Николе Јанковића. Од 1992. ради на Факултету ликовних уметности у Београду, где је 2014. године изабран у звање редовног професора. Докторирао је 2015. године са темом „Поетика тела – компаративна анализа сопствене скулпторске праксе и актуелних проблематика тела у савременој светској скулптури“. Од прве самосталне изложбе у Галерији Дома омладине 1986. године, излагао је на више од 40 самосталних изложби у земљи и иностранству, као и на бројним колективним изложбама у више европских градова (Братислава, Варшава, Лисабон, Стразбур, Париз, Будимпешта, Москва, Амстердам, Загреб, Барселона, Кастељон, Љубљана, Мурска Собота, Темишвар и др). Извео је седам јавних скулптура у иностранству, међу којима су „Демфер-Ш као шума“ у Блeр Атoл (Blair Atholl), Шкотска 2003. године, као и скулптура „Quick Healing“ у Отавари (Ōtawara), Јапан, 2006. године. Дела му се налазе у најважнијим јавним и приватним колекцијама у Србији у: Музеју савремене уметности у Београду, Музеју града Београда, Музеју „Цептер“ у Београду, Народном музеју у Крагујевцу, Музеју у Пожаревцу, Галерији савремене уметности у Панчеву, Галерији савремене ликовне уметности у Нишу и др. Од изведених јавних скулптура у Србији издваја се први јавни споменик Зорану Ђинђићу у Прокупљу 2008. године. Реализовао је пет бисти у оквиру Парка српко-руског пријатељства у месту Милићи у Босни и Херцеговини. Учествовао је на више међународних симпозијума у Јапану, Шкотској, Аустрији, Шпанији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Пољској. Дела му се налазе у бројним музејским и приватним колекцијама у иностранству, и то у: Црној Гори, Шпанији, Босни и Херцеговини, Израелу, Холандији, Енглеској, Шкотској, Аустрији, Швајцарској, Бугарској.  Добитник је више награда из области ликовне уметности међу којима су: Октобарска награда града Београда за најбољи студентски рад 1986. године; Награда секретеријата за културу града Београда за најбоље остварење у 1992. години, за изложбу у Галерији УЛУС-а; као и награда бијенала младих у Вршцу 1995. године.   За изложбу „Реанимација уметника после 30 година“ овенчан је „Политикином“ наградом 2016. године. Аутор је споменика Карлу Малдену постављеном на згради Југословенске Кинотеке 2019. године. Добитник је и прве награде за споменик Исидори Секулић 2013. године, као и прве награде за споменик Ђурђу Бранковићу у Смедереву 2022. године.