У четвртак, 2. марта, у 20 сати, у Градској галерији „Мостови Балкана“, биће отворена изложба цртежа Биљане Јевтић под називом „У симболизму дуализма-динамизма црно белог / jin-jang“.

Биљана Јевтић (Горњи Милановац, 1973), дипломирала је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, графички дизајн, у класи проф. Бранислава Добановачког, 1998. а магистрирала је такође, на АУНС, цртање, у класи менторке проф. Бранке Јанковић Кнежевић, 2002. Од 2005. године запослена је на истом факултету, а од 2019. године ради у звању ванредног професора, за област ликовних уметности, ужа уметничка област – Цртање.  Чланица је СУЛУВ-а од 1999., УЛУС-а од 2009. и АСА – Асоцијација српских архитеката, од 2020. Реализовала је 24 самосталне, од којих се издваја самостална изложба Биљане ЈЕВТИЋ КРУГ КАО МЕТА – ФОРМА – МЕТАФОРА са реномираним уметником из колекције Остен музеја цртежа – Виктором Вазарелијем, у Галерији Остен у Скопљу (С. Македонија), Кураторка: Корнелија Конеска (2022). Учесница је преко 200 колективних изложби, 30 ликовних колонија у земљи и иностранству, такође, учесница је и руководилац преко 15 уметничких пројеката. 2021. по избору одбора ОСТЕН, добитница је ОСТЕН НАГРАДЕ међународне манифестације ОСТЕН БИЈЕНАЛЕ ЦРТЕЖА Скопље 2020 у С. Македонији. Истовремено, цртежи српске уметнице Биљане Јевтић, део су значајне колекције од 13.000 уметничких дела ОСТЕН МУЗЕЈА ЦРТЕЖА, јединог регистрованог Музеја цртежа на свету, (укључујући дела Пикаса, Вазарелија, Рембранта, Матиса, Лотрека, Шагала…) и 50.000 карикатура и сатиричних цртежа највећих карикатуриста нашег доба.

Савремене одлике уметничких тежњи нису одмакле од суштинских начела културе у дугачкој историји креативних домета. Упркос технолошком савезу дигиталне слике и уметничке идеје, коначни резултати често изгледају сродни универзалним, симболичким и архетипским постулатима, који се, из прошлих времена у садашњи тренутак претачу у изнова занимљиве констелације визуелних сензација. Упориште уметничких пракси утемељено је у двојности света, између митолошких и материјалних својстава унутар којих можемо претпоставити сложеност њихових међусобних односа. Биљана Јевтић балансира по граничним подручјима видљивог и невидљивог, наслућеног и промишљеног, у сталној вежби – тензичној игри уметничке покретљивости. Сваким новим циклусом разгранава се даљи ток круж(н)оликих и сферичних обличја, упретених у унутарњем, материчном (из)рађању, уздизању и ковитлању, као у потрази за јединственом формулом. А трагови именовања циклуса Биљане Јевтић убележени су међу корицама књига нашег професора Косте Богдановића. Сасвим природно. Саставни делови уметности Биљане Јевтић заправо су елементи космичке законитости удвојене у супротностима које обележавају наш живот. Попут црних и белих површи шаховских поља, серија дигиталних ликовних записа упућује на стару истину како је све око нас саздано од добра и зла, светла и таме, живота и смрти. Зато се на подовима храмова налазе лавиринтски вртлози у геометријској прогресији, директно изведени из примера у природи. Структура цвета или дрвета, аналогија земље и небеских сила које делују на нашу свест и покретачку енергију, када стварамо уметност, сугеришу на потребу за вечним трајањем. Свака уметничка тежња јесте огледало природе, апсорбција или апстраховање мисли о себи самом. У том дијалогу непрегледних могућности, Биљана Јевтић редукује одвишну, стварну природу сопственог окружења и, у себе упијајући образац неуморног понављања, отвара бесконачне низове сличности. Морфички низови прерастају у симболичке а кракови динамичких кретања означавају стожерну идеју дуалистичког погледа на свет. Заузимање простора визуелности одувек је и истовремено мирење са цикличном сликом духовног трајања, најпрецизније оличеног у уроборосу, змији која прождире сопствени реп не би ли обухватила тренутак рађања и умирања у исти час. Тај симболички ниво поимања уметности, уобличен у морфолошком сазвучју Биљанине вишезначне амблематике, вибрира из циклуса у циклус како би указао посматрачу на зрно животне енергије која неће престати да постоји док год уметници буду стварали. У симбологији ускомешаних Јина и Јанга, у изворном залету ка чудесним сноповима недодирљивог. Мр Данило Вуксановић