У четвртак, 21. маја, у 20 часова, у градској галерији „Мостови Балкана“ свечано ће бити отворена изложба „Сан из 1001 ноћи & Wall Art”, Гоце Божурског, сликара и историчара уметности из Северне Македоније.

Гоце Божурски је рођен 1958. године у Куманову. Дипломирао је историју уметности у Скопљу 1984. године. Његово прво радно место је било кустос Уметничке галерије у Куманову, извесан период је био директор Народног позоришта у родном граду, али је најдуже, скоро две деценије, био саветник за ликовну делатност у министарству културе. Широј јавности је више познат као сликар због континуираног присуства на ликовној сцени. Његова активност на том плану је потврђена преко тридесетак самосталних изложби у Скопљу, Куманову, Битољ, Београд, Ниш, Сарајево, Бања Лука, Париз, Пиза, као и велики број међународних групних претстављања. Добитник је великог броја националних и интернационалних награда, уметничких и друштвених признања. Ликовном критиком, исто тако, бави се већ четири деценије, а објављивао је у македонским, југословенским и међународним часописима, дневних новина и сл. Аутор је стотину осврта и критика, а написао је и десет књига/монографија из области ликовне уметности.

Награде

– 1989, Награда ДЛУК

– 1993, „Константин Мазев – Коце“, награда за младог аутора ДЛУМ

– 2000, „Специјална награда за сликарство“, 6. Меѓународно бијенале минијатуре, Горњи

Милановац

-„Новембарска награда“ општине Куманово

– 2002, „Димитар Кондовски“, награда ДЛУМ – Мали формат

– 2003, „Методија Ивановски – Менде“, награда ДЛУМ – Мали формат

– 2005, Плакета за развој културе у Куманову

– 2007, „Димитар Кондовски“, ДЛУМ – Награда за сликарство

– 2009, „Златна четка“, ДЛУМ – Минијатура

– 2012, Плакета за заслуге за развој културе и уметности Куманова

– 2014, „Остенов уметник године“

– 2015, „Лазар Личеноски“, ДЛУМ – Награда за сликарство

– Посебна награда – ОСТЕН

– 2019, Музејски радник године, награда Националног комитета ИКОМ

– 2025, Специјална награда за допринос и ликовна достигнуча у минијатурној уметности,

Бијенале минијатуре-Битољ, РСМакедонија

Гоце Божурски, својикм импозантним циклусом минијатура, отвара и ствара једну нову концепцију у приказу, изразу и значењу уметности уопште. Своју импозантност бележи преко „минијатурну археологију“ “ записа, трагова, емотивних опстојања: урезани, резбарени, укопани, угравирани, исписани у грчу, директности, трајности. Његов свеобухватан ненаметљив, а искључиво директан и трајан ликовни поступак који уметност враћа ка њеним дубоким коренима ствара не циклус него својеврсну антологију. Са овом његовом монументалном збирком чистог, јасног и директног ликовног говора он враћа веру бесмртности духа и потрагу вечних домова чији путокази и назнаке открива потпуно предано и скоро свуда, као доказ иза све елитистичке, престижне, арогантно наметљиве самоуверености у измишљеном ликовног говора, постоји један други, исконски израз преко кога, он обнавља вечност уметности низ све осећајне гаме у којима је некад човек био Човек, а љубав једини говор повезан са бескрајним хоризонтом небеским.

Владо Горевски, одломаск из текста објављеног у каталогу „Сан из 1001 ноћи“ за самосталну изложбу Божурског као придружни програм 18 Међународног бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу …ликовни свемир овог уметника почива на ткању знакова (као информација) и симбола (као суштина). Зато је његов ликовни говор светски, због тога се толико у њему појављује симбол срца, као ликовни појам, сажетак представе о љубави, а не из баналних разлога који се сада везују за њега.

У ери дигиталног муља и технолошке хладноће, један уметник ствара цртеже на стари начин, са трагом руке и топлином и можда му најпре стога верујемо…Божурски се попут неких уметника изражава у циклусима, његова остварења настају процесуално, као прича, ликовна исповест, писмо и work in progress…Ако оголимо слојеве тих дела стижемо до лепоте која не припада савремености, до древности, која у духу речи традиција (traditio) значи предавање и наслеђивање

Дејан Ђорић, одломак из текста „Цртежом до сна“, објављен у каталогу „Сан из 1001 ноќи“ за самосталну изложбу Божурског као придружни програм 18 Меѓународног бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу

Уместо да буде пуки технички поступак, фротаж овде функционише као метод откривања латентних визуелних структура које су већ присутне у материјалном свету. Код Божевског ова техника није само технички / ликовни поступак већ метод откривања скривених структура које се крију испод радара нашег свакодневног опажања. У том процесу цртеж настаје као својеврсни документ стварности. Отисак површине није имитација већ траг, сведочанство додира између папира и света материје. Овакав приступ приближава радове Божурског поетици трагова и меморије, где површина функционише као носилац слојева времена и искуства. Посматрани у ширем контексту савремене уметности региона, ови цртежи могу се тумачити као својеврсна поетика материјалне интроспекције. Док многе савремене праксе теже спектакуларним формама или технолошким медијима, Божурски се враћа елементарном односу између папира, текстуре и руке. У тој сведености поступка крије се и њихова концептуална снага. Саша Јањић, одломак из текста објављеног у каталогу „Сан из 1001 ноћи“ за самосталну изложбу Божурског као придружни програм 18 Међународног бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу.