Милошев или Кнежев конак налазио се у некадашњем дворском комплексу Кнеза Милоша Обреновића. Изграђен je 1818. године, a срушен 13. априла 1941, пре 83 године, за време бомбардовања Крагујевца.
Подигнут у периоду од 1817. до 1821. године, на благој узвишици са леве стране Лепенице. Направљен од дрвета, у балканско-оријенталном стилу, конак је 120 година представљао једну од најбитнијих грађевина тог доба у Крагујевцу и Србији. Изградио га је Гога Цинар за 350 гроша, по наредби кнеза Милоша.
Главни део Конака чинила је кнежева канцеларија, која се налазила на спрату конака. Једини намештај у канцеларији су била два стола и столица, бакрорези и слика кнеза Милоша у природној величини, потом застава коју је Милош донео из Другог српског устанка, као и карте значајних земаља света и библиотека. На трему испред канцеларије, налазила се слика „Доброчинство“, која је била копија једне слике из бечког дворца Белведереа. Поред канцеларије, на спрату су се налазиле собе за одмор и спавање кнеза Милоша и породице.
У приземљу Кнежевог конака налазиле су се собе за становање кнежевих секретара и момака који су били у његовој пратњи. Неколико соба било је одређено за рад по појединим струкама. Једна соба са кухињом у приземљу служила је Милентију Павловићу, архимандриту, који је долазио повремено у Крагујевац. У приземљу је једно време становао и кнежев домостроитељ Сима Милосављевић Паштрмац, све док 1818. године није изграђен Амиџин конак. У средини приземног дела налазила се трпезарија са столицама и столовима, у којој је могло да се смести око 60 особа. Испред трпезарије је био празан простор са диваном.
На месту где је био Конак, налазила се зграда Команде корпуса, а потом Апелицаиони суд који је исељен.
Користећи VR (виртуелна реалност) наочаре посетиоци Народног музеја могу да се врате у прошлост, пре више од два века, и да виде дворски комплекс кнеза Милоша, ограђен балванима и копљем. Виртуелна шетња посетиоце води кроз потпуно опремљену двоспратну грађевину, дугачку 13 и широку 10 метара. Такође, у плану је и израда апликације за рачунаре и виртуелна тура „Шанац Крагујевац: Од војног утврђења до престоног града“.
Некадашњи дворски комплекс чинили су Милошев конак који је срушен 13. априла 1941. током бомбардовања Крагујевца, Конак кнегиње Љубице (Шарени конак) који је изгорео у пожару 1885. године и Амиџин конак, једина сачувана зграда са леве обале Лепенице.
Припремила: Лидија Коларевић
Извор: „Стари Крагујевац“ Бориша Радовановић
