Школска слава, Свети Сава, обележава се 27. јануара у свим српским школама пригодним програмом у којем учествују ученици и просветни радници. На свечаним приредбама и академијама, као и на часовима, уз химну посвећену највећем српском просветитељу, они ће говорити о његовом лику и делу. Школска слава је и повод и да се уруче награде победницима ликовних и литерарних конкурса посвећених Светом Сави.

Школска слава први пут је обележена у Крагујевцу, у Гимназији, 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу. У Одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”. У то време крагујевачка Гимназија и Лицеј имали су важно место у свим културно-историјским дешавањима у граду и ондашњој Србији, док су школске свечаности биле саставни део образовања и васпитања ђачке популације.

На првој прослави школске славе, Светог Саве, у Крагујевцу 1840. године, у раним јутарњим часовима, окупили су се професори и ученици и по посебно припремљеном сценарију, кренули су према Старој цркви певајући “тропар светитеља”. После завршеног верског обреда, гимназијалци су отпевали песму професора Вукашина Радишића, коју је написао специјално за ту прилику. Потом се присутнима обратио Атанасије Николић, Ректор Лицеја који је позвао ученике да се “са љубављу посвете науци”. Алекса Милинковић, „ђак Реторике“ говорио је у име ученика, а потом су ђаци отпевали песму, коју је написао Григорије Новаковић. Управо је та песма постала „химна“ светосавских школских свечаности.

У складу са одлуком Књажевског намесништва школска слава почиње да се обележава у свим школама у Србији.

Свети Сава слављен је у српским школама до 1945. године, када је, одлуком власти, укинут. Просветни радници и ђаци школску славу поново почињу да славе 1990. године.

Светом Сави рођено име је Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељи и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, законодавац, књижевник и ходочасник, али и пре свега, био је утемељивач српске цркве, државе и школства. Дан када се упокојио, 27. јануар 1236. године, црква је установила као празник којим се обележава његов живот и дело.

Растко Немањић био је најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Рођен је 1169. године, а 15 година касније добио је од оца део државе којом је требало да влада. Међутим, Растко је отишао на Свету Гору где се замонашио и добио име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква. Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори. Свети Сава је заштитник просветних установа зато што се сматра зачетником српске средњовековне књижевности.

Свети Сава се упокојио у Трнову, тадашњој престоници Бугарске, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије. Из Трнова његове мошти пренете су и сахрањене у манастиру Милешева 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан Паша 1594. године на Врачару. На том месту налази се се спомен храм посвећен Светом Сави.

Текст: Снежана Милисављевић
Фотографија: манастир Милешева, фреска