На данашњи дан, 17. јануара (5. јануара по старом календару), пре 190 година, у Крагујевцу је изашао први број Новина србских, под уредништвом Димитрија Давидовића, једног од најобразованијих људи тадашње Србије.
Новине су излазиле једном недељно, на четири стране, а годишња претплата износила је два талира. Иако су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају, пре свега, биле политички лист. На првој страни доносиле су вести из Србије, на другој и трећој преведене вести, а на четвртој занимљиве прилоге из културног живота, огласе и обавештења. Новине, по начину уређивања и техничком изгледу, нису заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Њихов уредник Димитрије Давидовић имао је вишегодишње новинарско искуство стечено у Бечу, што му је омогућило да испољи све своје новинарске и уредничке квалитете. Државна штампарија, у којој су новине штампане, располагалa је добром техником и имала је веште мајсторе, доведене из иностранства. Највише претплатника било је 1834. и 1835. године, до лета прве године излажења било је 600, а касније се број претплатника повећавао.
Од 1835. године новине су излазиле у Београду. Године 1845. промениле су име у Србске новине, а 1869. у Српске новине. Првобитно недељник, новине су у периоду 1843—1849. излазиле два пута седмично, потом до краја 1872. три пута седмично, да би од 1873. постале дневник, осим у периоду Првог светског рата, када је било великих нередовности у излажењу. Осим у Крагујевцу и Београду, новине су штампане у Нишу (1914–1915), а затим на Крфу (1916–1918). Последњи број новина је изашао 15. фебруара 1919. године. Од 1919. постају „Службене новине”, прво Краљевине СХС, па потом Југославије. Новине преживљавају и Други светски рат и од 1945. године излазе као официјелни гласник ФНРЈ, СФРЈ и СРЈ, СЦГ и данас у Републици Србији под именом „Службени гласник”.
Приредио: ГТО “Крагујевац”
