Током манифестације „Дани туризма“ у Нишу је организована Конференција „Модели превазилажења ефеката кризе у туризму изазване пандемијом Ковид 19 – искуства и пракса“. Туризам је сектор који је не само у Србији, већ и на глобалном нивоу претрпео највеће губитке, мада је пандемија утицала неповољно и на друге привредне гране. Чињеница је да ће путовања и у наредном периоду бити организована и да се навике и људска потреба за упознавањем нових културних и историјских садржаја и одмором неће променити, али ће се свакако много више водити рачуна о безбедности и гаранцијама које организатора путовања и пружаоца услуга могу да понуде.
О кризи изазваној Ковидом, односно проблемима са којима се суочавају туристички радници у Србији и који су у време пандемије постали још видљивији, говорили су представиници туристичких организација и агенција, хотелијера, нишког аеродрома али и кровних институција, ресорног Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Туристичке организације Србије.
Професор Георги Генов, директор Пословног удружења хотелијера и ресторатера Србије – ХОРЕС, истакао је да је да Србија бележи губитке од око 2 милијаде евра због пандемије. Он је рекао да су спроведене обуке запослених и подељена средства за дезинфекцију смештајних капацитета, да се хотелијери труде да испоштују епидемиолошке мере, али и да велики проблем представља недостатак (квалитетне) радне снаге. Влада Републике Србије јесте предузела одрђене мере, али то није довољно. Осим помоћи која је пружена преко Министарства туризма, очекује се подршка и Министарства финансија. Примера ради, каже професор Генов, већина земаља је смањила ПДВ на 10%, док овај порез још само у Грчкој, Естонији и Србији износи 20%. Тешко је формирати цене услуга, посебно у време пандемије. Примања запослених у туризму су ниска, намети су остали исти, а обим посла је смањен. Повећање плата утицало би и на повећање цена услуга.
Милица Беган (ТА Нитравел) нагласила је да су организатори путовања, само донекле искористили субвенције државе. Ове године били су фокусирани на реализацију раније уговорених и плаћених путовања, неискоришћених у планираним терминима, и реализовано је 40-60% „заменских“ путовања. То је и један од разлога што нису искористили сва средства која је држава обезбедила као подстицај туристичким агенцијама за довођење туриста, односно рецептивни туризам, навела је Ивана Аврамов Бјелица из Министарства туризма. Међутим, Братислав Рајковић из агенције Мондорама, члан Удружења рецептивних агенција, тврди и да је процедура у појединим случајевима компликована. Представници туристичких агенција јединствени су били и у ставу да проблем представља и едукована радна снага, посебно „у сезони“, али и да је то проблем са којим су суочене и земље у окружењу.
Душан Кнежевић в.д. директора нишког аеродрома наглашава да компаније мењају филозофију путовања и да су се окренуле летњим дестинацијама, Грчкој, Италији и Шпанији. Колико је криза погодила овај сектор илуструје чињеницом да је уместо планираних пола милиона, нишки аеродором забележио само 22.000 путника за првих 6 месеци 2020. године, док их је 2019. године било више од 420.000. Број путника је повећан у у тренутку када је епидемиолошка ситуација у Србији била боља, па је само у јулу ове године „Константин Велики“ имао преко 30.000 путника.
Судећи према речима учесника, држава је пружила подршку, али она није била довољна с обзиром на кризу која је захватила туристичку привреду. Проблеми са којима се суочавала туристичка привреда Србије интензивирани су у време пандемије. Субвенције и подршка, посебно рецептивним агенцијама, очекују се и у наредном периоду, али је и на туристичким радницима да се прилагоде новонасталој ситуацији и осмисле нове, конкурентне туристичке производе, занимљиве садржаје, и њихову промоцију.
Ваучери су умногоме утицали на пораст туристичког промета на дестинацијама у Србији, пре свега у већ познатим туричким местима. Љубинко Миленковић, директор туристичке организације Соко Бање истакао је одличну сарадњу са хотелијерима али и власницима смештајних капацитета у циљу поштовања епидемилошких мера, али и одличне резултате пословања што потврђују и статистички подаци о рекордној посети.
Туризам је свакако сектор чији развој може да се мултипликује на друге привредне гране, да утиче на развој локалне економије, раст друштвеног производа и животног стандарда. Управо зато туристички радници, суочени са новонасталим околностима у време пандемије, очекују већу подршку државе, односно надлежних институција. Туристичка организација Србије ће им и у наредном периоду, према речима Олгице Миљковић из ТОС-а бити један од партнера у циљу превазилажења, односно ублажавања проблема са којима је туризам суочен у време епидемије вирусом Ковид 19.
Но, и поред свих прописаних правила и мера, не треба заборавити да је у овом случају пресудан људски фактор. Без обзира на рад надлежних институција и запослених у туристичкој привреди, на туристима је да свој боравак на дестинацијаљма у земљи и иностранству учине безбедним, како за себе тако и за своје окружење.
Аутор текста и фотографија: Снежана Милисављевић
