У Петровој воденици у Грошници, у понедељак, 12.јула, у 12 сати, биће отворена стална изложбена поставка поводом 80 година од устанка који су 1941. године подигли комунисти из овог краја. Поставка је својеврстан приказ заштите народног градитељства и етнолошка презентација живота и рада у воденицама поточарама. Аутори изложбе су Горан Милосављевић, виши архивиста историчар, Јелена Муњић, конзерватор етнолог и Наташа Николић, музејски саветник.
Изложбу ће отворити Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић -Тепавчевић, а на отварању ће говорити градоначелник града Крагујевца Никола Дашић и директор Народног музеја Милош Јуришић.
На изложби је представљено 30 паноа, који нас, уз пратећи каталог, упознају са три сегмента изложбе: историјским, конзерваторским и етнолошким. Изложени су и предмети који говоре о животу и раду воденичара. Изложбу је подржало Министарство културе Републике Србије.
У Петровој воденици у Грошници одржан је састанак Окружног комитета КПЈ за Крагујевац, 12. јула 1941. године, када је формиран Крагујевачки партизански одред. За команданта одреда именован је Раја Недељковић, комуниста из Грошнице. У састав крагујевачког одреда ушле су три чете. Крагујевачки партизански одред деловао је на подручју Крагујевачког и Гружанског среза. Под налетом Прве офанзиве, Крагујевачки партизански одред повукао се на запад, и уз друге шумадијске одреде прешао у Босну. Ушао је у састав Прве пролетерске бригаде, формиране 21. децембра 1941. у Руду, као Трећи крагујевачки батаљон.
Воденица у Грошници утврђена је за споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца 1972. године. Током 2019. године Завод је извео опсежне конзерваторско – рестаураторске радове, који су обухватали: санацију кровне и таванске конструкције, санацију фасадних зидова, ревизију и санацију столарије и замену кровног покривача. Воденици је враћен аутентичан изглед реконструкцијом отвореног огњишта, израдом напе за одвод дима, унутрашњих врата са кључаницом, спољних масивних врата од храстовине, као и прозора са хоризонталним пречкама – топлијама. Изведени радови створили су услове за њену пуну ревитализацију.
Млинови за прераду житарица се у нашим крајевима помињу у 13 веку. У Шумадији је заступљен тип воденице поточаре, у којој се мељу кукуруз, овас, раж и јечам за људску и сточну исхрану. Због велике материјалне вредности били су у власништву владара, властеле и манастира. После Првог српског устанка воденице преузимају народне старешине и кнез Милош. Воденице су могле бити и својина целог села, рода или његовог дела, као и породичне задруге. У 20. веку, као и данас, најчешћи облик својине је ортачка воденица, а сасвим ретко једног власника. У Грошници је до 1920-их радило 35 воденица, крајем 20 века радило је шест воденица, а данас једна.
Инфо и плакат: Народни музеј Крагујевац
Припремила: Снежана Милисављевић
