Крагујевац је индустријски центар Србије, правосудно-административни привредни, здравствени, универзитетски, културни и спортски центар Шумадије, Централне Србије, Расинске, Рашке и Поморавске области којој гравитира преко 2.000.000 људи. Крагујевац са околних 56 села има близу двеста хиљада становника.
Положај града је веома погодан и редак у географском смислу. Налази се на тромеђи обронака Рудника, највише планине Шумадије, Гледићких планина и Црног врха у долини реке Лепенице.
Крагујевац је град богате историје, град настанка модерне српске државе. Период од 1818. до 1841. године је најзначајнији у његовој историји зато што је тада био прва престоница у тек ослобођеној Србији. У то време у Крагујевцу су настале прве државотворне установе и донети први српски Устави.
Велики српски књаз Милош Обреновић је већ 1817. године донео одлуку, када је почео да гради конак и двор, да у нашем граду сконцентрише сву српсу власт.
Милош Обреновић је рођен у селу Горња Добриња у Ужичкој нахији. Учествовао је у Првом устанку, док је на Сабору у Такову априла 1815. године подигао Други српски устанак.
У манастиру Враћевшница одржана је Ђурђевданска скупштина 6. маја 1818. године, на коју је кнез Милош позвао нахијске кнезове. Они су на Скупштини разматрали више тачака, а пета или шеста је био Милошев предлог да Крагујевац прогласи престоницом, што су нахијски кнезови акламацијом прихватили. Управо због тога Град Крагујевац 6. Маја, на Ђурђевдан, слави Дан града.
На проглашење Крагујевца за престони град утицали су бројни разлози, повољан географски положај, национално уједначено становништво као и добре саобраћајне комуникације, а ипак довољна удаљеност од Цариградског друма. Када је дошао да влада кнез Милош је имао 35 године док је Крагујевац имао 193 куће и 378 пореских обвезника.
Двор кнеза Милоша налазио се на потезу од данашњег Апелационог тужилаштва ка згради Гимназије и чинила су га три конака: Милошев конак, Конак кнегиње Љубице или Шарени конак и Амиџин конак са пратећим објектима. Са друге стране Лепенице сазидао је придворну цркву посвећену силаску Светог духа на апостоле. Милошев конак срушен је током бомбардовања Крагујевца 1941. године, док је Конак кнегиње Љубице изгорео у пожару.
Данас су сачувани Амиџин конак и Стара црква.
Од турске касабе, како је ушао у XIX век, Крагујевац почиње да се мења и брже развија.
Све најважније правосудне, здравствене, просветне, културне и друге институције тек ослобођене, младе српске државе основане су у Крагујевцу и то захваљујући кнезу Милошу Обреновићу. Прва судска установа 1820. године, “Суд крагујевачки“ (зграда из 1904. године), прва апотека 1822. године, прва галерија слика 1823. године, прва збирка књига 1826. године, прва музејска збирка 1837. године, прва Гимназија 1833. године (зграда из 1887. године), први оркестар „Књажевско-сербска банда“ 1834. године, првo позориште „Књажевско-сербски театар“ 1835. године, Лицеј – виша школа 1838. године (претеча београдског Универзитета) итд.
У Крагујевцу су одржавана скупштинска заседања, прво у порти Старе цркве, а од 1859. године у згради Старе скупштине.
На Сретењској скупштини одржаној од 14. до 16. фебруара 1835. године у порти Старе цркве 15. фебруара је донет први српски Устав, у то време један од најлибералнијих у Европи. Oвај датум се слави као Дан државности.
Указом кнеза Михаила од 25. априла 1841. године престоница је из Крагујевца пресељена у Београд. Међутим и даље Крагујевац задржава значај и у њему се и даље одржавају седнице Скупштине. Почетком рада Ливнице 1851. године и изливањем првог топа 1853. године почиње развој индустрије у Србији и до данас је Крагујевац најзначајнији индустријски град у земљи у којем се касније развио Војно-технички завод и аутомобилска индустрија. Из тог периода је остала вредна архитектонска целина индустријске градње друге половине XIX века, позната као „Кнежев арсенал“. У чаурници Војно-техничког завода 1884. године засијала је прва сијалица у Србији, а исте године су штампане и прве новине „Новине српске“.
Константин Јиречек, Чех, овако је причао 1874. године за Крагујевац: „Београд је Европа. Али ако хоћете да видите право српско место, идите да видите Крагујевац…“
Међутим, ми данас с поносом можемо да кажемо да је Крагујевац и Србија и Европа.
Припремила: Марија Радовановић
Фотографија: Зоран Лазаревић Лаки
