Споменик је рад крагујевачког вајара Николе Коке Јанковића. Откривен је 1985. године, поводом прославе 150 година од оснивања позоришта у Крагујевцу и Србији. Управо је Јоаким Вујић био први директор театра, па је у ту част и настао споменик „оцу позоришне уметности“ у Србији. Налази се у близини Прве крагујевачке гимназије и Театра.

Испред монументалне Управне зграде “Заставе”, на месту споменика краљу Александру, који је мистериозно уклоњен 1946. године, данас се налази скулптура “Ливца”, рад вајара Ота Лога, постављена 1977. године у време убрзане индустријализације и великог утицаја радничке класе у Крагујевцу. На високом постаменту иза ливца се налази точак (покретач развоја), а на предњој страни натпис “Самоуправа”. Најизраженија је снага руку ливца, а угао гледања и висина дају утисак мале главе у односу на тело.

У част рођења Јосипа Броза Тита, некадашњег председника СФРЈ, организована је штафета младости, која је 1945. године кренула управо из Крагујевца. Споменик је подигнут 1977. године на месту одакле је кренула прва, а и последња штафета Титу.

Представља жену са штафетном палицом на постаменту у облику квадра. Крагујевчанка Надежда Котник Стевановић, прва је понела штафету. Стицајем околности, баш поред овог споменика, Надежда је омладинцима предала и последњу штафету 1980. године. Споменик је ретко обележје Титовог времена и једини је такве врсте у целој бившој Југославији. Аутор је вајар Матија Вуковић.

Споменик подигнут у част Јована Ристића налази се на на платоу површине 1000m2, на десној обали реке Лепенице, код доњег двомостовља. Дело је крагујевачког вајара Зорана Илића. Висок је више од 5 метара и откривен је 2004. године.

Јован Ристић, политичар, државник и историчар рођен је у Крагујевцу 1831. године. Био је оснивач и вођа Народно – либералне странке, а два пута и намесник у име малолетних владара, кнеза Милана Обреновића, и његовог сина краља Александра Обреновића. Као признати дипломата, 1878. године био је представник Кнежевине Србије на Берлинском конгресу којим је призната независност Србије.

У средишту Великог парка, на месту некадашњег “Музичког павиљона”, 1953. године постављена је фонтана “Рањеник”, дело познатог крагујевачког вајара Драгана Панића.

“Рањеник” нема политичке и војне ознаке, а по легенди, непознати ратник је успео да стигне до воде, утоли жеђ, залечи ране и спасе се на острву. Фонтана је формирана као кружна водена површина, са острвом од природног, необрађеног камена у средини. Бронзани рањени борац, који пије воду из руке, једна је од најзначајнијих реалистичких скулптура пејзажне архитектуре Крагујевца. Фонтана се водом снабдева млазевима који долазе из шест лављих глава, са обода фонтане.

Испред зграде старе поште, још у време Милоша Обреновића, на тадашњем централном градском тргу  “Женске пијаце” постављен је дрвени крст, који је  касније је замењен гвозденим крстом, на коме је осликано “Распеће”. У периоду између два рата простор око крста је обликован као сквер.

Током Другог светског рата, на овом тргу обешени су први скојевци и партизански курири који су ухваћени у Крагујевцу, а после тога место постаје масовна гробница у коју се сахрањују сви Крагујевчани страдали у борбама у околини града. Сматра се да су овде сахрањена 62 борца.

Крст је 1946. године, био склоњен и годинама се  налазио у дворишту старе цркве, а на месту масовне гробнице, 21. октобра 1948. године постављено је прво спомен обележје. Након тога, по пројекту Радослава Прокића, улица и трг се реконструишу, а сквер добија званичан назив “Трг народних хероја”. На месту уклоњеног Крста постављена је плоча, која означава нулту (полазну) тачку Крагујевца са подацима.

Деведесетих је у центру зелене површине, по пројекту Зорана Илића, постојећа спомен костурница обележена градњом фонтане у облику каменог цвета, на чијим су латицама бронзани штитови  са епитафом и именима сахрањених првобораца. Тада је враћен и Крст, а временом се у народу поново усталио назив сквера “Код Крста”.

Подигнут је 2007. године у самом центру града, преко пута зграде Градске управе. Споменик је дело Крагујевчана, архитекте Наташе Атанасијевић и вајара Зорана Илића. Висок је 9,5 метара и има партерни део, а на степеничастом делу са четири плоче су уклесана имена Крагујевчана који су изгубили животе у ратовима у периоду од 1990. до 1999. године, као и грбови града и Удружења Ратних Војних Инвалида.

Постамент и кугла, пречника 4 метра, тешка 22,5 тоне, израђени су од тамног бетона патинираног сиво зарђалом масом. На кугли су у дубокој рељефној пластици приказане фигуре људи који се очигледно тешко пењу уз њену глатку површину симболишући душе погинулих људи. На врху кугле налази се отвор намењен за постављање јаког ласерског стуба светлости, али то још увек није завршено.

Биста легендарног директора крагујевачке Мушке гимназије, налази се испред зграде некадашње Учитељске школе, данас Природно-математичког факултета. Био је Солунски ратник, који је са својим артиљерцима преживео албанску голготу и пакао Солунског фронта. Био је носилац је Ордена белог орла и Златне медаље за храброст, професор српског језика и књижевности и један од најугледнијих чланова Соколског друштва.

Стрељан је 21.октобра 1941. године у Шумарицама, јер није желео да напусти своје ученике,мада су му понудили да настави да живи и ради као директор Прве мушке гимназије. Аутор бисте је наш познати академик Никола Кока Јанковић.

Споменик Атанасију Николићу, првом ректору прве Високе школе у Србији – Лицеја у Крагујевцу, налази се испред зграде Ректората Универзитета. Дело је академског вајара Николе Коке Јанковића. Откривен је 2011. године поводом обележавања почетка високог школства у Србији и Дана оснивања Универзитета у Крагујевцу. Атанасије Николић је био просветни и књижевни радник. Први је ректор Лицеја у Крагујевцу из кога је касније настао Београдски Универзитет.

Почетком 1941. године фашисти су на Метином брду подигли логор у који су довођени родољуби, Јевреји, Роми и антифашисти из свих околних места. Затворенике су транспортовали у друге логоре, а 276 лица су стрељали на простору Медне и у јарузи изнад логора. Крај споменика “Талац“ у Крагујевцу данас је у знак сећања на стрељане родољубе 2. марта 1942. године

Споменик “Талац“ подигнут је 1987. године, а дело је нашег вајара Драгана Панића. На постаменту доминира велика, бела, скулптура човека коме су на леђима конопцем везане руке, што симболизују безизлазну ситуацију и страдање логораша.