Амиџин конак је једина до данас сачувана зграда из комплекса Милошевог двора и у склопу је Народног музеја. Име је добила по управнику кнежевог двора, Сими Милосављевићу – Паштрмцу, званом Амиџа (ујак). Амиџин конак је саграђен 1818. године и репрезент је балканско – оријенталног стила. Конак је служио за смештај момака који су сачињавали кнежеву пратњу, као и за прихватање нахијских кнезова и других виђенијих намерника приликом њиховог доласка код кнеза у Крагујевац.

Стара (Придворна црква) подигнута је 1818. године, на месту где је некад било гробље. Кнез Милош Обреновић као ктитор овог храма није жалио материјалних средстава, ангажујући најбоље мајсторе за градњу цркве. Посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. Задужбина кнеза Милоша реконструисана је неколико пута. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве. Стара црква је била прва митрополитанска, катедрална и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве, а од те године у новоизграђеној скупштинској згради.

Зграда Старе скупштине се налази крај Старе цркве. Скупштинска зграда, која је до данас сачувана, подигнута је 1859. године. Читавом зградом доминира пространа сала са стубовима која је служила за скупштинска заседања. У тој сали су доношене врло важне државне одлуке током XIX века. Овде су 1878. године прочитане одредбе Берлинског уговора, који је Србији и Црној Гори донео независност.

Конак кнеза Михаила саграђен је 1860. године на захтев кнеза Михаила Обреновића, у оквиру дворског комплекса кнеза Милоша, данашњег Милошевог венца. У овом оријенталном комплексу издвајао се као једна од првих европских грађевина, рађених по аустријском узору. Конак има високо приземље, спрат и таван и правоугаоне је основе. Утицај европске архитектуре назначен је симетријом и сведеном класицистичком орнаментиком. Крајем XIX века у њему се налазио Официрски дом. Данас су у њој управа Народног музеја и музејска библиотека. Одлуком Скупштине СР Србије зграда је 1979. године као непокретно културно добро проглашена за споменик културе од великог значаја.

Зграда Гимназије једна је од најмонументалнијих школских зграда подигнутих у Србији у XIX веку. Саграђена је 1887. године и тада је прва Гимназија у Србији, основана 1833. добила своју зграду. Из њених учионица су 21. октобра 1941. године Немци извели на стрељање велики број ђака и професора. Једна од учионица је претворена у Спомен учионицу, посвећену овом трагичном догађају.

Зграда Театра је изграђена 1928. године, за потребе првог позоришта у Србији. На позив Кнеза Милоша, у јесен 1834. године у Крагујевац долази Јоаким Вујић, који 1835. године оснива Књажевско сербски театар. Зграда позоришта изграђена је између два рата. Испред зграде се налази споменик Јоакиму Вујићу.

Зграда градске тржнице саграђена je 1828/29. године као најлепша пијачна хала у Србији. Пројектовао ју је познати архитекта Георгиј Павлович Коваљевски. Зграда градске тржнице је изузетно вредан културно-историјско архитектонски објекат који се налази у средишту комплекса Милошев венац у којем су постављени темељи модерне српске државе. Крагујевачка градска пијаца је била први покривени објекат такве врсте у некадашњој Југославији и једна је од првих покривених пијаца у тадашњој Европи. Зграда до данас није променила намену. Проглашена је за културно историјско добро и под ингеренцијом је градског Завода за заштиту споменика културе.

Споменик палим Шумадинцима се налази у Малом парку код градске пијаце. Сматра се једним од најлепших споменика у овом делу Србије и дело је познатог вајара Антуна Аугустинчића. Изграђен је 1932. године и основа му је у облику крста. На постаменту су четири групе фигура ливене у бронзи које су посвећене палим борцима у ратовима за ослобођење од 1804. до 1918. године. Фигуре симболизију 4 генерације и 4 историјске епохе, кроз ратне догађаје, Први и Други српски устанак, Балканске ратове и Први светски рат. Из средине постамента издиже се стуб на чијем је врху смештена статуа девојке, ливена у бронзи, која у руци држи круну. Нажалост у време послератне Југославије, рука која држи круну је одсечена и стављена је рука са ловоровим венцем. Првобитни изглед споменик је добио крајем двадесетог века, када је круна враћена.

Зграда Старе Ливнице је један од најстаријих индустријских објеката на овим просторима. Када је 1851. године Тополивница премештена из Београда у Крагујевац, почела је изградња индустријског објекта. Садашња зграда Ливнице је из осамдестих година XIX века и саграђена је делимично на темељима некадашње Тополивнице. Грађена је по угледу на сличне индустријске објекте ове врсте у Немачкој и Француској. Данас се у њој налази Музеј „Стара Ливница“.