Споменик палим Шумадинцима – Споменик се налази у Малом парку код градске пијаце; постављен је 1932. године и дело је познатог вајара Антуна Аугустинчића.
Грађен је на крстастој основи, а на постаменту су четири групе фигура ливене у бронзи које су посвећене палим борцима у ратовима за ослобођење од 1804. до 1918. године. Из средине постамента издиже се стуб на чијем је врху смештена статуа девојке, ливена у бронзи, која у руци држи круну.
Споменик Јоакиму Вујићу – Споменик је рад крагујевачког вајара Николе Коке Јанковића. Откривен је 1985. године, поводом прославе 150 година од оснивања позоришта у Крагујевцу и Србији. Управо је Јоаким Вујић био први директор театра, па је у ту част и настао споменик „оцу позоришне уметности“ у Србији. Налази се у близини Прве крагујевачке гимназије и Театра.
Споменик Вуку Караџићу – Налази се на Ђачком тргу испред зграде Прве крагујевачке гимназије. Споменик је подигнут 1987. године, на двестоту годишњицу од рођења Вука Караџића. Рад је вајара Александра Зарина.
Вук Караџић је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама, писац првог речника српског језика и преводилац Новог завета. У Крагујевцу је боравио више пута у периоду од 1820 – 1841. године.
Споменик Тополивцу – Споменик представља радника – ливца, а постављен је после Другог светског рата. Потиче из времена експанзије индустрије и јаког утицаја радничке класе у Крагујевцу и Србији. Налази се испред улаза у Управну зграду „Заставе“.
Споменик Краљу Александру I Карађорђевићу – Постављен је у насељу Стара радничка колонија, испред зграде Соколане, а на иницијативу Соколског друштва, старих „Колонаца“ и многих грађана Крагујевца. Аутор споменика је вајар Зоран Илић.
Споменик првој Штафети – У част рођења Јосипа Броза Тита, некадашњег председника СФРЈ, организована је штафета младости, која је 1945. године кренула управо из Крагујевца. На месту одакле је кренула прва штафета Титу, седамдесетих година XX века подигнут је споменик. Крагујевчанка Нада Стевановић је прва која је штафету предала Титу. Овај споменик је остао као ретко обележје Титовог времена и једини је такве врсте у целој бившој Југославији. Аутор је вајар Матија Вуковић.
Споменик Радомиру Путнику – Постављен је 1992. године на истоименом тргу испред зграде Суда и дело је вајара Николе Коке Јанковића. Посвећен је великом војсковођи из Првог светског рата, Радомиру Путнику, рођеном Крагујевчанину. Био је војник и војсковођа пуних 40 година и сматра се творцем модерне српске војске. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а војничко знање и звање стекао је у Артиљеријској школи у Београду.
Споменик Јовану Ристићу – Јован Ристић, познати политичар, дипломата и историчар рођен је у Крагујевцу 1831. године. Био је представник Србије на Берлинском конгресу 1878. године, на коме је Србији призната независност. Споменик у његову част налази се на платоу површине хиљаду квадратних метара, у близини доњег каменог моста, на обали реке Лепенице. Дело је крагујевачког вајара Зорана Илића, а откривен је 2004. године.
Биста Милоша Обреновића постављена је 2018. године у дворишту Народног музеја, поводом двестогодишњице од проглашења Крагујевца првом престоницом модерне Србије. Аутор бисте је академски вајар Зоран Кузмановић, ђак Николе Коке Јанковића. Како би Милошев лик био најверније представљен, коришћенe су слике из тог периода, као и посмртна маска Милоша Обреновића.
Споменик „Рањеник“ – Споменик је без икаквих политичких и војничких ознака. По легенди, непознати ратник је успео да стигне до воде, утоли жеђ, залечи ране и спасе се на острву. Налази се у Великом парку, као део комплекса фонтане. Постављен је 1950. године и рад је крагујевачког вајара Драгана Панића.
Споменик Николи Тесли налази се испред зграде данашњег Факултета инжињерских наука. Дело је нашег најпознатијег вајара Николе Коке Јанковић, а постављен је 2010. године у оквиру завршне свечаности прославе 50 година Машинског факултета у Крагујевцу.
Споменик – фонтана – Налази се у центру града, посвећен је борцима против фашизма, па се крај њега сваке године почасним плотунима обележава 9. мај, Дан победе над фашизмом.
Споменик „1300 каплара“ – Налази се на територији Шумарица, поред пута за Горњи Милановац којим су у Првом светском рату четири чете Скопског ђачког батаљона 18. новембра 1914. године кренуле на распоред Првој српској армији. То су били ђаци поднаредници, упућени на фронт како би повратили морал исцрпљеној и десеткованој српској војсци и заменили изгинуле старешине.
Споменик „Успење“ – Подигнут је 2007. године у самом центру града. Споменик је дело Крагујевчана, архитекте Наташе Атанасијевић и вајара Зорана Илића. Висок је 9,5 метара и има партерни део, а на степеничастом делу са четири плоче су уклесана имена Крагујевчана који су изгубили животе у ратовима у периоду од 1990. до 1999. године.
Биста Димитрија Давидовића постављена је 2018. године у порти Старе цркве. Бисту је 2006. године направио академски вајар Миленко Мандић. Димитрије Давидовић је био дипломата, историчар, новинар и публициста. Као прва личност уз великог кнеза Милоша Обреновића, остао је упамћен као покретач Новина сербских, а своју каријеру крунисао је писањем Сретењског устава.
Биста Јозефа Шлезингера подигнута је 2018. године испред Музичке школе „Др Милоје Павловић“. Биста је направљена 2006. године, а дело је академског вајара Драгана Николића. Јозеф Шлезингера је у престоном Крагујевцу био учитељ музике, оснивач и „капелмајстор“ Књажевско-сербске банде. Сматра се творцем музичке културе Крагујевца и Србије.
Споменик првом Лицеју у Србији – Откривен је 27. јануар 2010. године на месту где је у XИX веку био господар Јевремов конак, у коме је био смештен крагујевачки Лицеј, претеча београдског универзитета. Тиме је обележена 170 – годишњица прве прославе школске славе Свети Сава одржане у Лицеју 1840. године.
Биста Милоја Павловића, легендарног директора крагујевачке Мушке гимназије, налази се испред испред зграде некадашње Учитељске школе, данас Природно-математичког факултета. Солунски ратник, који је са својим артиљерцима преживео албанску голготу и пакао Солунског фронта, стрељан је покушавајући да заштити своје ђаке, 21.октобра 1941. године у Шумарицама. Био је носилац је Ордена белог орла и Златне медаље за храброст, професор српског језика и књижевности и један од најугледнијих чланова Соколског друштва. Аутор бисте је наш познати академик Никола Кока Јанковић.
Метино брдо је крајњи огранак Црног врха, висине 250 метара. Између два светска рата, на делу брда формирана је Нова колонија, једно од најлепших плански изграђених насеља, пројектованих на најбољим принципима европских и америчких предграђа. Метино брдо је значајно и по историјским догађајима који су се на њему десили. Први се везује за „Вучићеву буну“, 1842. године, када је на овом брду била стационирана војска Томе Вучића Перишића и са тог положаја дејствовала на снаге кнеза Михаила Обреновића. Радоје Рака Љутовац је са Метиног брда 1915. године, из модификованог турског топа, први пут у историји ратовања оборио непријатељски авион. Данас се на том месту налази споменик. Почетком Другог светског рата на Метином брду је формиран логор. У спомен на стрељане логораше подигнут је споменик Талац.