BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//ГТО Крагујевац - ECPv5.10.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:ГТО Крагујевац
X-ORIGINAL-URL:https://gtokg.org.rs
X-WR-CALDESC:Events for ГТО Крагујевац
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:UTC
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0000
TZOFFSETTO:+0000
TZNAME:UTC
DTSTART:20220101T000000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20220514T190000
DTEND;TZID=UTC:20220707T200000
DTSTAMP:20261122T225630
CREATED:20220512T123259Z
LAST-MODIFIED:20220512T123300Z
UID:10678-1652554800-1657224000@gtokg.org.rs
SUMMARY:Ноћ музеја у Легату Николе Коке Јанковића
DESCRIPTION:Народни музеј у Крагујевцу учествује у програму манифестације Музеји за 10\, у оквиру којег ће бити обележен Међународни дан музеја\, Европска ноћ музеја и Национална недеља музеја. У оквиру овог програма у Галерији Николе Коке Јанковића у суботу\,14. маја 2022. године\, у 19 сати\, биће отворена изложба „Оригинално о Николи Добровићу: појмовник цртежа савремене архитектуре“. После отварања изложбе биће организована трибина на тему „Никола Добровић: истраживачки процеси савремене архитектуре“\, на којој ће говорити Бранислав Милетић\, Тања Дамјановић Conley\, Јелена Ивановић Војводић и Наталија Богдановић. Изложба ће бити отворена до 7. јула 2022. године. \n\n\n\nПрема речим Kатарине Бабић\, вишег кустоса\, ова изложба је део програма  „Година академика Николe Добровићa (Печуј\, 12.2.1897–Београд\, 11.1.1967)“ Српске академије наука и уметности\, којим се обележава 125 година од рођења архитекте\, професора и академика Николе Добровића\, једног од најзначајнијих српских и југословенских архитеката модерног доба. \n\n\n\nКао професор урбанизма на Архитектонском факултету Универзитета у Београду\, Добровић је ширио своја искуства практичара и носиоца прогресивних градитељских идеја\, тако да се\, под његовим снажним идејним и образовним утицајем\, формирао низ генерација\, међу којима сe мноштво градитеља касније афирмисало у земљи и иностранству. \n\n\n\nНикола Добровић је за своје стваралаштво и укупно дело  добио низ веома значајних признања. За дописног члана САНУ изабран је 1961\, а за редовног 1965. године. Поред тога био је члан ЈАЗУ (од 1963) и почасни члан Краљевског института британских архитеката (РИБА). \n\n\n\nАкадемик Добровић је оставио снажне и оригиналне трагове у простору\, а осим у Југославији\, стварао је у Чешкој и Мађарској. Подстицајношћу и актуелношћу својих идеја остварио је свевремени утицај и стекао велики број следбеника и поштовалаца. \n\n\n\nУ Галерији Николе Коке Јанковића посетиоци могу да погледају и сталну изложбену поставку ретроспективног карактера „Никола Кока Јанковић. Живети уметност“\, музејску експозицију која пружа свеобухватни пресек уметничког рада једног од најзначајнијих југословенских вајара друге половине XX века. \n\n\n\nПрипремила: Снежана МилисављевићФотографија: Легат Николе Коке Јанковића \n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n	\n		Share This Event!\n		FacebookTwitterLinkedInWhatsAppPinterestEmail
URL:https://gtokg.org.rs/event/%d0%bd%d0%be%d1%9b-%d0%bc%d1%83%d0%b7%d0%b5%d1%98%d0%b0-%d1%83-%d0%bb%d0%b5%d0%b3%d0%b0%d1%82%d1%83-%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%b5-%d0%ba%d0%be%d0%ba%d0%b5-%d1%98%d0%b0%d0%bd%d0%ba%d0%be%d0%b2/
CATEGORIES:Догађаји
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://gtokg.org.rs/wp-content/uploads/2022/05/4.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20220618T090000
DTEND;TZID=UTC:20220618T170000
DTSTAMP:20261122T225630
CREATED:20220617T065921Z
LAST-MODIFIED:20220617T065922Z
UID:10787-1655542800-1655571600@gtokg.org.rs
SUMMARY:Сутра Фића фест у Крагујевцу
DESCRIPTION:У Великом парку сутра ће од 9 до 17 часова бити организован 18. Фића фест. Том приликом сви заинтересовани посетиоци моћи ће\, осим фића\, да виде и друге аутомобиле из Заставиног производног програма\, „југо“\, Заставу 101 и 128\, „флориду“ итд. Од 15 часова планиран је дефиле кроз Спомен парк Шумарице у којем ће учествовати преко 70 некада најпопуларнијих аутомобила на овим просторима.   \n\n\n\nПрви фића „сишао“ је са производних трака фабрике Заводи Црвена Застава у Крагујевцу\, 18. октобра 1955. године. Мали путнички аутомобил\, направљен по лиценци италијанског Фијата\, имао је 600 кубика. Од 1962. године почиње производња Заставе 750М\, по већини ствари идентичној ФИАТ-у 600Е. Током 30 година\, од 1955. до 1985. године радници крагујевачке фабрике аутомобила произвели су скоро милион фића\, тачније 923.487 примерака овог аутомобила. Последњи фића произведен је у Крагујевцу 18. новембра 1985. године и био је црвене боје. \n\n\n\nПретеча фиће је популарни Тополино\, којег је\, за аутомобилску индустрију далеке 1936. године\, конструисао легендарни ФИАТ-ов инжењер Данте Гикоса. Он је на платформи Тополина\, конструисао и нови мали градски аутомобил за четири особе. \n\n\n\nФића је први пут званично представљен јавности на сајму аутомобила у Женеви\, 1955. године и тада је носио ознаку ФИАТ 600. Многи су га назвали италијанским послератним економским чудом. Његовој великој популарности допринела је и Софија Лорен која се нашла међу првим купцима\, на Сајму у Женеви. Прави је куриозитет да је до 1960. године продат у готово милион примерака. Осим у Крагујевцу\, фића се производио у Аргентини\, Шпанији и Аустрији. \n\n\n\nТадашња СФРЈ\, Социјалистичка Федеративна Република Југославија\, незадрживо је кренула путем развоја и индустријализације захваљујући\, између осталог\, развоју аутомобилске индустрије у Крагујевцу. Напредак града\, некадашње Милошеве српске престонице\, умногоме је утицао на развој целе земље. Историја Крагујевца као великог привредног\, индустријског (и политичког\, образовног\, здравственог и културног) центра почела је још у доба Обреновића. У граду на Лепеници Милош Обреновић је од почетка 19. века настојао да развија привредне делатности и град је добио фабрику оружја 1853. године. Развој индустрије наставља се век касније изградњом фабрике аутомобила.. \n\n\n\nЗа многе је чак и данас непознаница да је производња возила у Крагујевцу почела 1940. године произведњом 400 камиона „шевролет“ за Војску Југославије. У крагујевачкој фабрици традиција се наставља 1953. године када је произведено 162 возила\, џипова марке „вилис оверленд“. Ипак\, за почетак рада фабрике аутомобила „Застава” и њен „рођендан“ сматра се 26. август 1953. године када је у фабрици расписан референдум да се добит усмери у развој аутомобилске индустрије. Више од 96% запослених је подржало предлог.. \n\n\n\nИстовремено\, предлог Првослава Раковића\, тадашњег директора\, прихвата и државно руководство и у Крагујевцу почиње изградња фабрике\, обука инжењера\, радника\, набавка опреме\, серијска производња националног возила. Фиће. \n\n\n\nСве остало је историја. У Заводима Црвена Застава у Крагујевцу\, у најбољим годинама\, радило је и више од 20.000 радника\, али су у земљи братства и јединства\, кооперанти Заставе били лоцирани у свим бившим југословенским Републикама. Застава је имала 53.357 запослених рекордне 1989. године\, када је произведено укупно 223.565 возила\, 180.851 возило из сопственог производног програма и још 42.614 из кооперације. За Заставу се радило у Марибору\, Сплиту\, Сарајеву\, Охриду\, Котору\, Пећи.. Незадрживи развој Крагујевца али и Југославије везан је за аутомобил крагујевачке Заставе – фићу. Фића је постао национална класа\, фића је био службено возило полиције\, хитне помоћи и других државних служби. У фићи су\, уз музику Флојда\, стасавале генерације младих Југословена.. \n\n\n\nФића је био и остао симбол југословенске аутоиндустрије али и симбол земље које више нема. Многи су у њему осетили дах младости\, радног елана\, напретка\, заједништва али и првих породичних путовања и љубави. Иако је данашњим генерацијама вероватно незамисливо да су четворочлане породице уживале путујући овим аутомобилом у иностранство\, на одмор или дружења\, и међу младима је велики број љубитеља фиће. \n\n\n\nДанас\, Удружење љубитеља фића из Крагујевца\, основано 2004. године\, има око 300 чланова. Једна од најлепших манифестација у граду је свакако Фића фест. Ова манифестација је из године у годину\, прилика да се препричају догодовштине\, размене телефони\, пронађу резервни делови\, упознају неки нови чланови\, младенци који су на свадбено весеље кренули у фићи\, Југословени који прелазе стотине километара како би се дружили са другим љубитељима овог\, за данашње појмове\, малог аутомобила… \n\n\n\nКрагујевачка фабрика по продуктивности и технолошком развоју 60-тих и 70-тих година није заостајала за ФИАТ-овим фабрикама. На Београдском сајму 1980. године представљена је Застава 850\, у основи идентичног дизајна као њен претходник\, фића са “малим” разликама у перформансама. Наиме\, покретао је мотор од 843 кубика и 23\,4 киловата\, који јој је омоугућио максималну брзину од 125 километара на сат. \n\n\n\nУ свету је укупно произведено око 5 милиона фића. Љубитељи Заставиних возила и данас љубоморно чувају своје олдтајмере. Не само фиће. И са поносом истичу да су Застава 101 и „тристаћ“ били међу аутомобилима са најбољим карактеристикама у Европи. На старим избледелим фотографијама из круга Заставе\, на производним тракама виде се и „осмица“\, Застава 128\,  као и популарни „југић“ којег и данас можете да видите на градским саобраћајницама. Време их је свакако прегазило\, али сећања увек изнова навиру.. \n\n\n\nАутор текста: Снежана МилисављевићФотографија: Јован Живановић \n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n	\n		Share This Event!\n		FacebookTwitterLinkedInWhatsAppPinterestEmail
URL:https://gtokg.org.rs/event/%d1%81%d1%83%d1%82%d1%80%d0%b0-%d1%84%d0%b8%d1%9b%d0%b0-%d1%84%d0%b5%d1%81%d1%82-%d1%83-%d0%ba%d1%80%d0%b0%d0%b3%d1%83%d1%98%d0%b5%d0%b2%d1%86%d1%83/
CATEGORIES:Догађаји
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://gtokg.org.rs/wp-content/uploads/2022/06/Veliki-park-fice-.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR