Српска православна црква данас слави празник Усековање главе Светог Јована Крститеља.
Свети Јован Крститељ, рођен је 7. јула, када су му отац, правосвештеник Захарије и мајка Јелисавета, били су већ у позним годинама, па се уз зачеће Свете Богородице и Исуса Христа, његово зачеће слави, као једно од три света зачећа. Сазнавши да ће постати отац, Захарије је од изненађења онемео, а осам дана по рођењу сина, коме су хтели да дају име по оцу, он је на дасци написао, да дете треба да се зове Јован и тада му се говор вратио. Захарије је знао да ће дете бити пророк, који ће ићи испред Бога и припремати му пут за његова дела. Јованова Мајка Јелисавета и мајка Свете Богородице, биле су сестре, па су Јован и Исус били рођаци, а и кумови, јер је Јован (Крститељ), Исуса крстио на реци Јордан, па се у нашем народу, Свети Јован сматра заштитником кумства и побратимства.
Од ране младости Јован је живео усамљенички у пустињи око доњег тока реке Јордан. Хранио се оним што је налазио у природи и носио одећу од камиље длаке. Још је његов отац Захарије сматрао да ће дете бити пророк који ће ићи испред Бога и припремати му пут за његова дела. Проповедао је против људских мана и позивао људе да се покају, па су многи мислили да је он обећани Спаситељ и долазили су на реку Јордан да их крсти, али је он током крштења говорио: “ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом светим и огњем”. Тако је и његово крштавање било у знак покајања али не и опроштења грехова.
У то време Ирод Антипа, син старога Ирода, који је био убица младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, био је господар Галилеје у време проповедања Јована Крститеља. Он је био ожењен кћерком арабског кнеза Арете. Чинећи велики грех, Ирод је отерао своју закониту жену и незаконито оженио Иродијаду, жену свога брата Филипа, који је још био жив. Бранећи јавни морал, Јован је отворено протествовао против разврата римског друштва и прељубе царског намесника Ирода, који га је бацио у тамницу. Током једног развратног славља у Севастији Галилејској Иродијадина кћерка Салома својом игром изнудила је од Ирода обећање да ће јој испунити сваку жељу. Нажалост, жеља ње и њене мајке била је Јованова смрт, па је Јован погубљен тако што му је одсечена глава и донета плесачици на тањиру. Тог дана се слави “Усековање главе Јована Крститеља”.
Ученици Јованови узели су током ноћи тело свог учитеља и часно су га сахранили, а Иродијада је иглом избола језик Јованов и главу закопала на нечисто место. Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју су на његовом гробу у Севастији подигли цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових, Јелисеја и Авдија.
Аутор текста: Јасмина Марковић Миленковић