Стара (Придворна) црква подигнута је 1818. године, на месту где је некад било гробље. Кнез Милош Обреновић као ктитор овог храма није жалио материјалних средстава, ангажујући најбоље мајсторе за градњу цркве. Црква је правоугаоне основе са полукружним певницама и олтарском апсидом. Посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. Задужбина кнеза Милоша реконструисана је неколико пута. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве.
Стара црква је била прва митрополитанска, катедрална и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве, а од те године у новоизграђеној скупштинској згради.
Саборни храм – Црква се налази у центру града и посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Представља једну од најлепших сакралних грађевина из друге половине XIX века. Њена изградња представљала је велики архитектонски преокрет, јер је грађена у византијском стилу. Католички стил изградње цркава у Србији промењен је захваљујући крагујевачком архитекти Андреји Андрејевићу који се школовао у Москви. Тако је из Русије и донео елементе тзв. руско – византијског стила који је потиснуо утицаје барока, сецесије и еклектике.
Ова импозантна грађевина стварана је 15 година, од 1869. до 1884. године. Основа у облику крста нема наглашену олтарску апсиду. На пресеку кракова крста налази се велика централна купола у којој је осликан Исус Пантократор. На угловима се налазе још четири мања кубета. Црква је зидана од камена и опеке и има двобојну окречену фасаду. Декорисана је око улазних портала, прозора и кровних поткуполних венаца, такође у руско – византијском стилу. Ентеријер је осликан, а на иконостасу се налазе позлаћене иконе у богатом дуборезу. Мермерни под доприноси општем утиску раскоши и елеганције. У порти се налази велики романички звоник, владичански двор и модеран црквени конак.
Црква Светог Петра и Павла у Грошници саграђена је око 1836. године. У то време, аутономна Србија успоставила је јаче контакте са западом, па се у архитектонским делима одражавају елементи европског барока са елементима класицизма. Ипак, на фронталном делу задржани су класични српски украси, слепе аркаде. Ова, за то време импозантна грађевина има изразито лепу фасаду од тесаног камена и барокни звоник висине 15 метара. У то време представљала је укључивање Крагујевца у европске токове и стилове градње.
.
Црква Св. Николе у Рамаћи – Куманица
Налази се на јужним огранцима Рудника и везује се за уметност друге половине XIV века, те самим тим представља најстарији црквени објекат у овом делу Шумадије. Подигнута је за време цара Душана, а обновљена у доба деспота Стефана. Око цркве се налази велика средњовековна некропола. У порти цркве је сахрањен Сима Милосављевић Паштрмац.
Католичка црква Светог Јосипа Заручника
Католичка верска заједница не поседује посебну зграду за одржавање својих верских обреда, већ се богослужења одржавају у једној, за то посебно намењеној соби жупниковог дома у улици Кнегиње Љубице 1.
Храм Светог Саве је спомен-црква у насељу Аеродром, посвећена Крагујевчанима стрељаним октобра 1941. године. Рађена је по пројекту крагујевачког архитекте Радослава Прокића. У њеној основи је развијени уписани крст, над којим се уздиже централна осмоугаона купола, у којој је осликан Исус Христос Пантократор (Свесадржитељ света), и четири мање куполе на угловима.
Византијски масивна, стреми у висину, чему доприноси и звоник саграђен на четири нивоа. Споља је краси једноставна пластика розета, а племенити камен је „слепим” аркадама одвојен од жички црвених једноделних прозора, необично решених кружним отворима.
Забележено је да је 8. септембра 2001. године у овој цркви проплакала икона Господа Исуса Христа на распећу, и да је одлуком шумадијског владике Јована, до 27. септембра (Крстовдан), сваке вечери одржавана посебна свечана служба – акатист.
Фото: Јован Живановић